Прилике су биле такве да сам се нашла у ситуацији да чујем говор једног младoг манекена. Како се то десило, написаћу другом приликом, можда. У сваком случају, овај младић je објашњавао како је успео да пронађе адресу о којој је било речи. И сви се сада питамо како! Рече он: „Ја сам ту зграду пронашао лаганези.” Он рече, ја застадох!
Није први пут да чујем ову реч. Чула сам је и пре од зачуђеног и згранутог професора, који нам је препричавао свој сусрет с речју лаганезе. И тако, не само да сам остала изненађена васкрснућем овог израза, јер сам наивно мислила да можда припада неком изумрлом жаргону претходних деценија, већ сам била затечена и чињеницом да постоје и варијанте: лаганези и лаганезе.
Не можемо а да се не запитамо како настаде та реч. Од речи лагано? По облику би се рекло да води порекло од овог српског прилога за начин, којем је придодат, у српском језику непостојећи суфикс ̵ези, односно ̵езе. А онда се нађох запитана да ли би млади манекен, да се одлучио да говори у потпуности својим матерњим језиком, пре употребио реч лагано или лако.
Док творба овог жаргонског облика остаје као задатак лингвистима, ја нисам могла а да не приметим италијански призвук. Личи на сос болоњезе, зар не? Ипак, пошто се дефинитивно не ради ни о каквом производу изврсне италијанске кухиње, шта ова реч уопште значи? Да ли је то синоним за лако? Или је нека врста компаратива? Да ли, када неко нађе неку адресу лаганези, значи да ју је нашао лакше или теже од онога ко ју је лако нашао?
Оно што се још намеће као питање је узрок. Зашто имамо тенденцију да савршено функционалне изразе интернационализујемо или, у овом конкретном случају, италијанизујемо? И да не буде забуне: овде се не ради о позајмљеници. У италијанском језику ова реч не постоји, нити каква слична. Да ли оваква италијанизација чини да се говорник осећа као опасни „capo” (шеф италијанске мафијашке групе) или као још опаснији заводник италијанске певачке сцене Ерос? Или смо једноставно почели да говоримо не обраћајући пажњу на то шта речи значе и постоје ли!
Зато предлажем да сад сви лаганезе припремимо себи шпагете болоњезе и поразмислимо о овоме…