У 21. веку девиза КЊИГА ЈЕ ЧОВЕКОВ НАЈБОЉИ ПРИЈАТЕЉ више не важи. За неке барем. Ипак, ћутање као одговор не признаје се када нам се постави питање који нам је омиљени писац. То нико себи не би дозволио.
Па ипак, они који храбро живе свој мото да да књиге одузимају много времена на овакво питање обично дају одговор: Толстојевски.
Шаљиво презиме Толстојевски настало је стапањем двају презимена најчувенијих писаца руског реализма, и некада је била добра шала људи који знају да такав човек не постоји. Као и свака шала, с временом постала је модерна. Они који су читали и Толстоја и Достојевског знају да је неопростиво да се оваква два генија замењују једним – измишљеним. Њих двојицу спајало је само неколико нити у којима су се додиривали, али суштински су скроз били различити.
Но шта је заједничко једном Хемфрију Богарту и славној Мерлин Монро? Шта имају заједничко Ал Паћино и напитак који често пијемо: капућино? На први поглед бисте можда рекли филм. То и јесте тачно. Само што је главни глумац чувеног филма Казабланка био Богарт, Хамфри Богарт. Чувена глумица која је одисала сексепилом звала се Мерилин Монро. Ако желите да направите добру риму, рећи ћете: Ал Пачино воли капучино. Да, то су прави изговори овог презимена и напитка који заједно праве ритмичан стих. Некадашњи краљ рокенрола био је Елвис. Погађајте његово презиме. Е нисте у праву! Господин Елвис презивао се Пресли (Presley). Једино га ми зовемо Присли. Сасвим неоправдано.
Када већ говорим о неприхватљивим грешкама које су се код нас одомаћиле, треба споменути поједине речи које се користе свакодневно, а њихово значење није адекватно за контекст у који су смештене. Мало људи зна право значење глагола санкционисати, необично модерног у администрацији. Када неко на телевизији жели да се похвали бројем људи који прати тај програм, обично каже: Поздрављам многобројан аудиторијум који нас сада гледа. У свакодневном говору често можемо чути да је нешто опортуно, погађате – у погрешном значењу. Дакле, да разјаснимо: Речник српскога језика не можете стално носити са собом. Чак и када га узимате у руке, то захтева одређену снагу: физичку, духовну и највише истраживачку. Зато сам ја истражила уместо вас. Уколико неко ваше понашање осуди као лоше и одлучи да га санкционише – то значи да га је одобрио. Уколико вас неко, као гледаоца телевизије, назове делом аудиторијума, знајте да воли да прати моду у језику (она је најчешће погрешна и незналачка). Аудиторијум се односи само на слушаоце. Уколико волите да пратите „моду“ у језику, обуците му прикладну (опортуну) кравату и реците за гледаоце да су публика. Ако је ситуација безбедносна, тако и реците (не безбедоносна).
Оно што би требало да схватите је да медији нису увек узор како треба говорити и писати. Нажалост! Међутим, образованост и култура су мач с две оштрице. Ако сте некога упознали негде, рецимо: били сте с њим на истој журки, а након тога сте с њим контактирали, велика је вероватноћа да ћете с њим остати у контакту. Ако вам је притом оставио своју посетницу, ставите ту визиткарту у свој новчаник – лепо је склапати нова познанства. Ако вам треба подсетник, купите га. Када кажем да је култура мач с две оштрице, ту првенствено мислим на ситуације када ви знате како се каже, али да бисте избегли подсмех у одређеним круговима друштва, намерно говорите неправилно и кажете: журци; контактирао сам нпр. агенцију, адвоката, лектора, архитекту; ситуације када кажете реч визиткарта с два акцента и када кажете да та реч значи подсетница и слично.
Верујте ми, пристајем да будем смешна! И била сам, више пута.
Битно је да ми знамо како се каже и битно је неговати истраживачки дух! Свака мода пролази, чак и она незналачка. Зато, не плашите се да питате и читајте добре писце!
- Мерилин Монро (Marilyn Monroe)
- Хамфри Богарт (Humphrey Bogart)
- Ал Пачино (Al Pacino)
- Елвис Пресли (Elvis Presley)
- санкционисати = одобрити
- аудиторијум = слушаоница, слушаоци
- контактирати с неким
- визиткарта = посетница
- журка, журки
