„Туга”

0

Туга
                      Велимир Живојиновић Масука

 

Пољуби ме, зачарај ме собом, 
затвори ми очи ћутањем; 
да, у трену заборава, тобом 
живим као сенка лутањем.
Пољуби ме, зачарај ме, сведи 
сасуд срца до изливања; 
обај душу, узми је, изведи, 
да почине од пребивања; 
да, у трену заборава, тобом 
живим као сенка лутањем, 
склопим очи уморне над собом, 
и ишчилим у те ћутањем.

Коментари

коментара