Родитељство је, многи би се сложили, један од најтежих послова. Колико муке јешна деца приштеде својим родитељима, добро знају они који током сваког оброка морају да, какогод знају и умеју, забављају своју децу не би ли она узела тек залогај каквих хранљивих намирница. Један од начина да децу преварите да поједу кашику спанаћа или попију чашу млека јесте да их свесрдно убедите да ће се након таквог оброка истог тренутка претворити у Гвоздену Руку (Braccio do Ferro). Тако је у Италији. У Србији деца одмах постају Морнар Попај, снажни и непобедиви.
Одличан рецепт за било какво успешно убеђивање малишана јесу и занимљиве приче о Лакрдијашима (I Puffi), односно Штрумфовима и невољама у које упада мачак Обешењак (Birba), односно Азраел.
А да је живот, у својој суштини, филм, и то цртани филм, најбоље је схватио Волт Дизни, који је својим ликовима поклонио све особине обичног човека. Управо те особине подстакле су машту људима да јунацима из цртаних филмова дају њихова имена која су, понекад, имала веома забаван смисао. Мишић (Topolino, Мики Маус) је паметан, праведан и весео; Млади Гусан (Paperino, Паја Патак) је свађалица, помало брзоплет, љутко; Гусан Богатун (Paperone, Баја Патак) је препреден, вечито заљубљен у свој новац. Досадњаковић (Pippo, Шиља) је помало досадан и помало спор, али добар и поштен; Архимед Питагорејац (Archimede Pitagorico, Прока Проналазач) је особењак, научник који увек покушава нешто ново да измисли. Петар Дрвеноножић (Pietro Gambadilegno, Хроми Даба) је зао и завидан, увек спреман да учини неко лоше дело.
Поједини ликови добили су имена алузијом на ономатопеју звукова из природе: Гаја, Раја и Влаја, три дечака који изнад свега воле игру и шалу, у италијанском језику су Овде, Овамо, Амо (Qui, Quo, Qua — алузија на звукове које производе гуске и патке, quack, quack, иако речи qui и qua заиста значе „овде“ и „(ов)амо“). Имена двеју несташних веверица, Чип и Дејл, у италијанском језику јесу Cip и Ciop — алузија на звук који производе врапци (cip, cip).
Интересантно је да у италијанском језику име Пепељуга (Cenerentola) може имати и мушки облик (Пепељуг или Пепељуган), користи се и ван строгих оквира језика анимираних филмова, а означава особу према којој се лоше опходи, особу која је неправедно понижавана.
Породица Кременко у Италији се зове Породица Предака (Gli Antenati), а чувени Пера Детлић је Ударач (Picchiarello). Ако сте икада видели како пас изражава љубав свом газди када га дуго не види, разумећете зашто прича о „Сто и једном далматинцу“ у Италији носи име „Снага свих сто и једног“ (La carica dei cento e uno, мисли се на укупну осећајну и физичку енергију, силу које једно биће носи у себи).
До наредне колумне желим вам да кроз живот пролазите као кроз цртани филм — насмејани и весели, с енергијом сто и једног далматинца!
