Странци, потписујем, воле наш смисао за хумор. Нико се не шали као ми. Ми смо, чини ми се, једини народ на свету који и у најтежим тренуцима, било историјским било породичним, уме да направи виц… Српски језик богат је: епитетима, придевима, синонимима и псовкама (то никако нећу заборавити). Са становишта науке псовке су веома корисне понекад. Оне омогућавају да изразимо своја осећања (у српском језику често псовкама изражавамо срећу, наравно, кад то ситуација дозвољава). Наше псовке странци не разумеју (драги странци, ту нема шта да се разуме, то је једноставно тако). О псовкама би свако умео да прича и машти никад краја.
Странцима се често чини, док не знају српски језик, да се ми непрекидно свађамо док разговарамо. То је због тога што је наш језик динамичан (поред тога што је мелодичан) и што ми, Срби, волимо да изражавамо емоције. Кад би љубазност била емоција, многи говорници српскога језика били би проглашени за неемотивне. Да лепа реч и гвоздена врата отвара, то је истина. А нико нам није рекао шта се налази кад се врата отворе.
Сврха овога текста је указивање на нијансе у значењу истих реченица различито употребљених. Сврха овога текста је забава. У овом тексту има истине и нема шале.
СВАКОДНЕВНА КОМУНИКАЦИЈА
- Извини, погрешио сам. (Ово се граничи с фатаморганом у пустињи.)
-
Хвала. (Особу која ово изговори, рецимо у градском превозу, сматрају Марсовцем, тј. становником планете Марс.)
- Веома сте љубазни. (Особу која ово изговори некоме ко ради на шалтеру ошамариће безброј „чудних“ погледа свих осталих шалтерских службеника. Ако није ово, помислиће да је странац који веома добро говори српски.)
ПОСЛОВНА КОМУНИКАЦИЈА
- Извини, погрешио сам. (Особу која ову реченицу чује на послу од, рецимо, свог колеге сматрају манипулатором. Особу која би ово изговорила поставили би одмах за генералног директора – због односа са странцима; чим зна на српском, зна и на енглеском.)
- Хвала. (Неко би рекао: „А мислим се у себи…“)
- Веома сте љубазни. (Неко би помислио: „Ради у страној банци. Они тамо иду на обуку да причају овако.”)
У Србији уколико своју биографију пошаљете на конкурс некој фирми, ретко ће вам стићи овакав одговор (јер није љубазно да вам одговоре, тиме се одаје чињеница да и с друге стране седе људи, а не чудовишта, а самим тим није занимљиво):
- „Веома Вам хвала на интересовању. Тренутно немамо потребу за новим сарадницима. Све најбоље.“
Или:
- „Хвала што сте конкурисали за радно место у нашој фирми…“
ЉУБАВНЕ ВЕЗЕ
ЖЕНЕ
- Извини, погрешила сам. (Када ову реченицу изговори жена мушкарцу, он ће одмах мислити да она нешто „врда“. Уколико не помисли ово, знаће да или има другог или је купила нове ципеле. Уколико мушкарац отпише све опције, изнервираће се јер ће морати жени да купи нове ципеле.)
- Хвала. (Уколико жена изговори овакву реченицу мушкарцу с којим није у вези, мушкарац ће помислити да је она заљубљена у њега. Не би ваљало да жена, док изговара ту реченицу, трепне јер ће тада мушкарац бити потпуно сигуран.)
- Веома си љубазан. (Прочитати објашњење изнад. Ако није то, мушкарац ће помислити да таква жена није заинтересована за њега, тј. да је то културан начин да му каже: „Шта ћеш кад ниси леп.“)
МУШКАРЦИ
- Извини, погрешио сам. (Жена ће се, засигурно, изнервирати.)
- Хвала. (Жена ће помислити да је мушкарац званичан и дистанциран.)
- Веома си љубазна. (Жена ће помислити: „Не, сигурно му се не свиђам.“)
ЗАКЉУЧАК
У српскоме језику, сматра се, најтеже је некоме, без ироније и осталих стилских фигура, рећи:
- Извини, погрешио сам.
- Хвала.
- Веома сте љубазни.
Зашто је то тако? Не знам. Нико нема одговоре на коначна питања.
