Када бисте покушали да управљате аутомобилом којем недостаје волан, била би вам потребна нека спољна сила, полуга, којом бисте возилу држали прав смер или га усмеравали улево или удесно. Слично је и с речима. Да би се однос између (именских) речи прецизно одредио, потребно је да постоји систем који ће такве односе уређивати. У српском језику волан којим управљате речима јесу падежи — једна од највећих мука с којима се сусрећу странци који уче наш језик. У италијанском језику, међутим, функцију волана преузели су предлози.
Српски језик, на срећу, има својих седам падежа, који га чине раскошним и разноликим. Замислите како би у српском језику звучале следеће реченице:
Идем ка школа. — Позајмила сам она своја књига. — Пас је човек најбољи пријатељ. — Хлеб сеци нож. — Милан нешто каже Нада. — Причали су о један леп црвени ауто.
Или сложена реченица:
Марко иде у школа енглески своји пријатељи да би побољшао знање језик.
У српском језику именске речи и глаголе повезују падежи:
Марко иде у школу енглеског са својим пријатељима да би побољшао знање језика;
а у италијанском — предлози:
Марко иде у школа за енглески са своји пријатељи да би побољшао знање од језик.
У италијанском језику деклинација речи по падежима се с временом изгубила. Именице, придеви и прилози стоје увек у истом облику, а њихов међусобни однос уређује се предлозима. Именица књига је у италијанском увек књига, а о томе шта се с њом дешава у реченици говоре нам предлози од, с, у, на, за, из и други. Субјекат, предикат и директан објекат су једини чланови који се уводе самостално у реченицу, све остале речи уводе се уз помоћ предлога.
Систем падежа у српском језику дозвољава инверзију речи или реченица, када желимо нешто посебно да нагласимо или да учинимо уочљивијим. Смисао реченог при инверзији остаје исти. У језицима који не разликују падеже, као што је италијански (или енглески), неопходно је задржати одређену конструкцију, најчешће је то конструкција субјекат — предикат — директан објекат — индиректан објекат, јер би се у супротном могло променити значење изреченог.
Ипак, језици из угро-финске групе имају много више падежа него српски. Фински језик, са својих петнаест падежа, као да има посебан волан за сваки точак! Српски језик је, према томе, златна средина. А волан, кад нам је већ дат, држаћемо чврсто у рукама и правилно ћемо управљати њиме да бисмо безбедно стигли с почетка на крај реченице или, у овом случају, колумне.
