Српски језик препун је устаљених израза, изрека и фразема који су најразличитијег порекла. Скоро је немогуће замислити разговор, а да се не помене неки од аутентичних домаћих, а све ређе и израза преузетих из древних митологија. Такође, наш језик обилује речима страног порекла које су вековима, кроз различите врсте културних контаката, спонтано продирале у језик.
Међутим, времена се мењају. Некада је било веома похвално водити рачуна о свом речнику, познавати књижевност и митологију, водити интелектуалне разговоре и континуирано радити на себи. Употреба одређених речи могла је да укаже на степен образовања, а речитост се ценила као велики квалитет и одлика доброг говорника. Данас је једино битно бити у тренду и познавати све жаргонске изразе, махом енглеског порекла, који преплављују језик попут цунамија. Такво, парадоксално, познавање ових и оваквих страних израза не упућује на степен образовања, већ на степен деградираности језика и његове лексике.
Треба, ипак, бити опрезан с критикама. Сасвим је легитимно да се нпр. рачунарска терминологија базира на језику преко којег нам та технологија постаје доступна. Сетите се прошле колумне о именима јела, воћа и поврћа. Оно што немамо у својој култури и традицији и што као народ усвајамо од других народа неминовно повлачи за собом и прихватање припадајућих назива. Тешко да су Срби могли да имају припремљен лексички фонд за целу једну технологију која ни данас није део наше привреде и производње. Иако постоје такви покушаји, остаје отворено питање колико је заиста битно и учинковито насилно уводити цео један систем израза у већ формираној терминологији.
Међутим, проблем настаје када се постојеће и устаљене речи и изрази беспотребно преводе на страни језик.
Недавно је познаница, сређујући рачуне трошкова за фирму у којој ради, након једног пословног састанка, средства утрошена за пиће и грицкалице дефинисала као: рефрешмент. Сазнао сам тако да се у бизнис свету не каже освежење, него рефрешмент, ваљда зато што те људе од бизниса чаша хладног пића рефрешује, али не и освежава као обичне запослене људе.
Од свог саговорника или циљне групе којој се на било који начин обраћате више не очекујете повратну информацију или (повратну) реакцију, него фидбек.
Када некоме кажете да му је одличан аутфит, дали сте му комплимент на рачун његове одеће. Појава поплаве англицизама је у модном свету нарочито изражена. Откако је све постало фешн, израз мода изашао је из моде. Наше естрадне звезде редовно се хвале брендираном, али исто тако уживају у томе да једна другу хватају у фејк одећи.
Маме су некада ишле у куповину (када би имале новца), а њихове кћерке у шопинг (чак и онда кад га немају). Ако су родитељи лузери, деца постају хејтери и мрзе до подне себе, а од подне цео свет. Али то је бољка коју довољно кеша може лако да отклони.
Оваквих примера је много, а оно што их чини релативним јесте то да избор увек постоји. Један од њих је: говорити српски. А то, опет, у преводу значи: бити аут.
