Док професори језика инсистирају на томе да се имена континената и држава пишу великим словом, а професори географије на прецизном коришћењу географске карте, њихови ђаци журе да заврше своје школовање како би што пре побегли из Србије и домогли се тих истих држава. Притом ретко ко има времена да размисли о томе зашто се одређени градови, државе и континенти баш тако зову.
Србија се налази у Европи, макар сама Европа и животни стандард у Србији говорили другачије. И еврофанатици и евроскептици, како у свом бескрајном низу подела Срби воле да се опредељују, знају да је Европа кратко и јасно – Запад. Али не знају да и сâмо име континента значи управо то: ereb на асирском језику, одакле су Грци преузели назив континента, значи „земља на западу”. Најпре се Европом називала западна обала Егејског мора, да би касније тај назив означио цео континент. Занимљива су и порекла назива осталих континената. Азија је име добила опет према асирској речи asu, што значи „земља на истоку”. Африци су име дали стари Римљани, означавајући овим именом најпре своје територије на подручју данашњег Туниса, а потом и целог континента. Сâм назив изведен је од назива једног племена, које се звало Афери. На Јужном полу налази се континент Антарктик, који је свој назив добио према имену подручја на Северном полу, Арктика. Назив Арктик потиче од грчке речи arktis, што значи „медвед”, а везује се за позицију сазвежђа Велики и Мали Медвед. Антарктик пак значи „земља која је насупрот Арктика”. Америка је, неправдом, почетком шеснаестога века названа по Америгу Веспучију, а не по Кристифору Колумбу, који је заиста „открио” Америку, док је по Колумбу названа тек једна држава на јужноамеричком континенту – Колумбија. Напослетку, Аустралија је „јужна земља”, тачније, скраћена верзија латинског назива Terra australis, у чије су постоjање Римљани веровали и пре него што је сам континент откривен. Два јапанска слова која представљају име државе Јапан значе „извор Сунца”, па се тако Јапан често назива Земљом излазећег сунца.
Иако смо називе континената доследно прихватили, нека друга географска имена смо преводили у духу матерњег језика. Када се име Холандије дословно преведе с енглеског језика значи: „ниска земља”. Исто значи и други енглески назив – Netherlands. Хрватски језик је, одатле, назив ове државе превео, па за Холандију Хрвати кажу Низоземска. Такође, Немци и Немачка су наши називи. Уместо оригиналних (der Deutschе, Deutschland) и данас су у употреби словенски називи, а њихово порекло је једноставно: Словени се нису лако споразумевали са суседним Германима, па су их зато прозвали Немцима. Сличан назив користе сви словенски народи. Главни град Аустрије, који се зове Wien, ми зовемо Беч. Овде није, како бисмо помислили, реч ни о каквом „бечењу” некога чији језик не разумемо, већ смо назив за овај град преузели од Мађара. Мађари су, током дугогодишњих ратова, аустријску престоницу доследно звали Бечи и тај назив је преко мађарског ушао и у српски језик. У преводу с мађарског овај назив означавао би, отприлике, град око кога је „тврђава од земље”. Пацифик или Тихи океан – оба назива су равноправна и имају слично значење. Име Пацифик је изведено од латинске речи pax, pacis која значи „мир”. Слично је и с „мађарским морем”, тј. Балатон језером, које се у српској географији назива Блатним језером. Наш назив је превод мађарског, док је мађарски словенског порекла. У топонимима (топоними – властита имена географских назива) градова суседних држава такође се крије занимљива етимологија. Сарајево је добило тај назив јер се у њему налазио двор царског намесника, односно сарај, док се у називу Скопља крије се стари латински назив Скупи. О занимљивом пореклу имена Бање Луке већ је било речи.
Ако је некада и био град беле боје због белог камена од којег је саграђен, након година завијања у црно Београд је постао сив и натмурен, па се понекад чини да ће, за неке будуће генерације, етимологија српске престонице постати велика мистерија.
