Пријава

Знаковни језик: природни знакови

  • Фотографија: Фотографија
  • Звање:: Апсолвент српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду

Пише: Катарина Иванишевић

Оно што у српском језику називамо речима, у знаковном можемо назвати знаковима. Реч је утврђени, стални гласовни скуп (односно најмање један глас) који има значење и синтаксичку функцију. Речи се у језику јављају у реченицама и тада имају своје значење, функцију и облик. Према ова три критеријума речи се деле на десет врста.

Дакле, можемо рећи да постоје именице, придеве, заменице, бројеве, глаголе, прилоге, предлоге, везнике и узвике. С друге стране, можемо говорити и о врстама знакова: природним и конвенционалним. Природни знаци су они који су тзв. имитирајући. Сам термин природни указује нам на то да је то покрет који долази спонтано, имитира се значење речи, и велика је вероватноћа да га и сами користите док говорите. Конвенционални знаци су вештачки и могу настати, нпр. договором.

Можемо закључити да постоји одређени број знакова које сигурно знате иако можда нисте били у прилици да видите како знаковни језик изгледа.

Знаци које сигурно користите у већини случајева када говорите јесу знаци који се односе на заменице. Када кажете ја, показаћете кажипрстом ка себи, када кажете ти, показаћете кажипрстом ка саговорнику. Слично је и са присвојним заменицама мој и твој.

Док објашњавате пролазнику да ли се нпр. позориште налази далеко или да ли је нешто горе или доле, сигурно ћете показати тачно – за далеко прстом од себе, а за високо и дубоко у тим правцима.

Било који спорт који волите, тренирате или сте ватрени навијач, без проблема ћете показати то на знаковном јер су ови знаци буквално описни. Одбојку показујете онако како ударате лопту, кошарку тако што имитирате шутирање, а пливање тако што показујете рукама како се то ради.

Слично је и са знаковнима за храну. Нпр. јабуку и крушку ћете показивати онако како их једете,  док ће вас знак за трешње сигурно подсетити на детињство и онда када сте се играли стављајући ову воћку за ухо. Слично је и са бананом (као када је љуштите), водом (као када је пијете) или грожђем (као када узимате грозд по грозд). Такође, сигурно се многи сећају својих догодовштина када су правили своје прве палачинке и покретали тигањ горе-доле да би окренули палачинку, не знајући да то и на знаковном језику значи исто.

Овај принцип важи и за прилоге мало, велико и доста.

 

У природне знаке спада и већина оних који се тичу личне хигијене: купање, умивање, прање зуба, чешљање, парфемисање итд.

Велики број знакова може се одредити као природни, а и они који то нису често носе неку асоцијацију због које ћете тај знак сигурно запамтити.

Литература: 
Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Живојин Станојчић, Љубомир Поповић
Школа знаковног језика, Удружење тумача за лица оштећеног слуха – УТЛОСС 

Просечна оцена (0)

0 од пет звездица
Молимо, пријавите се да бисте коментарисали.
  • Нема коментара. :/

Фотографије месеца

                           

Драги моји, Прво заиста желим да похвалим ваш рад, полет и истрајност. Ви сте постали насушна потреба, јер се очигледно све мање времена посвећује правопису у шко...

Александра