Коло „ШУМАДИСКО“

0

Крагујевац, град у којем живим, деведесетих година прошлог века називан је Долином глади. Смештен далеко од ауто-пута и осталих − каквих-таквих − друштвених и економских токова, омамљен смрћу Заставе, срозавао се на економској лествици брже од других већих градова Србије. Међутим, све то не би било важно за један текст који би требало да се бави питањима језика да градски оци нису одлучили да ту препознатљиву глад у граду смештеном на Лепеници −  реци у покушају − уздигну на једну вишу, скоро филозофску раван. Наиме, ако у Крагујевац дођете аутобусом и с главне аутобуске станице се запутите према центру града, велика је вероватноћа да ћете проћи и улицом која се зове Шумадиска улица. Ако коза, драги моји, лаже − табла не лаже. Лепо пише, бело на плаво: Шумадиска. Искористио бих овај текст да вас замолим да том приликом не подлегнете малициозности у себи, да се не подсмехнете нашој Градској управи и да случајно не посумњате у њихову стручност. Не, забога! Варате се ако мислите да наше главешине не знају да се глас ј не губи у придевима изведеним од именица чија се основа завршава на ј. Знају, наравно, то су све школовани људи, чија се деца школују у иностранству. Прогутавши дотични глас, тј. слово којим се он обележава, они су само желели да вам, драги гости, сугеришу да долазите у средину где је глад видљивија од сваке писмености. Чули су они негде, ако већ нису умели да прочитају, да је глас ј један веома несташан глас – час га чујеш, час га не чујеш − и одлучили су да, ето, искористе ту његову гипкост за некакву метафору. Пошто сте досад, осећам, били сумњичави у вези с мојим тврдњама, даћу вам још један пример. Рецимо… рецимо… Фијат (FIAT)! Помпезно најављивано (у предизборној кампањи, наравно!) отварање погона познатог италијанског произвођача аутомобила (или: кола) у Крагујевцу и обећање да ће тиме незапосленост (самим тим и глад) бити „као руком однесена“ − добило је своје отелотворење и на плану језика и то тако што, изговарајући име ове фабрике, наши локални политичари изговарају − јасно и гласно −  и глас ј. Тиме нам они поручују да се некадашњи крагујевачки индустријски гигант с почетка приче буди и отреса прашину са себе, и да ми − сити и напити − не морамо више да гутамо гласове и слова. Пошто се стране речи унете у српски језик подвргавају његовим правилима, а пошто се у нашем језику глас ј не губи када се нађе између гласа и и гласова а, е и у (па је правилно: дијалог, дијета, клијент, алуминијум, пијук, цијук), може се рећи да премудрима који воде овај град Правопис иде наруку. Има овдашњих школа мишљења које тврде да је свако поклапање изјава и саопштења крагујевачких представника народне воље и правописних норми случајно и ничим неизазвано и да образовани и мислени људи не могу да се, тек тако, запосле у крагујевачкој градској већници. Ја се, међутим,  драги наши гости, не бих обазирао на злобнике у ћошку и њихову сумњичавост. Поуздано знам и одговорно вам тврдим да је у Градској управи у Крагујевцу запослено неколико веома писмених курира и секретарица.

Коментари

коментара