Пише: Бранка Мирковић
Употреба страних речи честа је не само у стручној литератури, савременој књижевности већ и у свакодневном језику. Модерно време и убрзана „технологизација”, као и глобално размењивање информација довело је до тога да, без изузетка, сви ми користимо стране речи, а да више нисмо ни свесни да су те речи страног порекла, најчешће англицизми, латинизми или романизми.
Један од најстручнијих лингвиста данашњице др Иван Клајн својевремено је своје студенте „обарао“ (петица, па у следећем року поново на испит!) када би студенти на писменом испиту из страног језика употребили иједну једину страну реч а да за ту реч постоји одговарајућа српска реч. Сматрао је то нашом општом неписменошћу (а не образованошћу). Наравно, када је било немогуће превести страну реч а да она истовремено не звучи рогобатно и да није у духу нашег језика, дозвољавао је употребу страних речи у српском језику.
Дружина бесмислених титула: адвертајзери, хед-ов-компанајзери и има ли решења – прочитајте колумну
Најчешће се ради о професијама и делатностима савременог доба – добар пример било би релативно ново занимање copywriter или делатности новијег датума као што су marketing или advertajzing које су већ увелико одомаћени англицизми.
Све што сте желели да знате о знаковном језику, а нисте имали кога да питате прочитајте овде
Узмимо за пример реч алтернатива. Према др Клајну ову реч треба употребљавати само када су посреди две могућности, као што је нпр. „друга алтернатива изгледа нам прихватљивија“. Међутим, у реченицама као што су нпр. „постоји још неколико алтернатива“, а нарочито у споју „једина алтернатива“, неупоредиво је боље употребити српске именице као што су могућност, решење, израз, пут, или већ одомаћен англицизам опција.
Шта уопште значи алтернатива прочитајте овде
П. С. У писаном језику треба обратити пажњу како пишемо туђице јер су неке од њих остале и опстале у српском језику у свом изворном облику, а неке су „хибридне“, као што је адвертајзинг (у оригиналу advertising).
Погледајте галерију смешно-тужних слика и реалности српског језика
