Било је већ речи о томе како је, нажалост, прошло време добрих говорника и како се образовање и речитост све мање цене. Многи високообразовани људи робују жаргонском језику и не виде у томе ништа спорно. Међутим, има и оних који, у настојању да се што лепше и умније изразе, користе речи за које не знају шта заиста значе.
Често се може чути да за неког човека кажу како је весео, откачен и луцидан. Оваква комбинација особина није немогућа, али треба знати да придев луцидан упућује на бистар ум и просвећен дух онога коме се приписује. Јер луцидност је бистрина духа, свесност, а не лудило – како то многи погрешно разумеју. Истина, многи луцидни људи данас могу у очима посматрача да делују прилично луцкасто, имајући на уму да живимо у времену у коме је луцидност, уколико није материјалистички оријентисана, велики недостатак и мана.
Одете ли до српског језичког простора с друге стране Дрине, чућете често како је човек који се свему противи прави опортуниста. А опортунизам је заправо нешто потпуно супротно: то је искоришћавање свих могућих повољних прилика ради постизања властитих циљева и посебно је уочљива особина наших политичара. Тако су политичари прави опортунисти: увек гледају да у свакој ситуацији уграбе политичке поене, било да је реч о земљотресима, правима мањина или штрајковима. Једино им студенти никако нису занимљиви: болоњски поени, који папрено коштају студенте и њихове родитеље, негативни су поени за сваку политичку кампању. Стога не чуди што је у земљи у којој је немогуће променити политичке елите све мање образованих људи који желе да живе и стварају у Србији – они најбољи најчешће одлазе из земље.
Многи би сада рекли да су цифре које спомињемо када говоримо о школаринама поражавајуће. Износи школарина заиста јесу шокантни, али ипак треба знати да реч цифра означава знаменку, бројни знак, а не број. То значи да постоји само десет цифара, од нула до девет, и оне служе за означавање бројева. Сви бројеви, па и они једноцифрени (као што им назив говори), означавају се помоћу цифара.
Политичке елите имају и своје опоненте, оне који су им противници, који им противрече и (у Србији само декларативно) заступају супротне ставове. Све што је везано за политику у овој држави је врло дубиозно, тј. сумњиво, а дубиозна је и наша судбина: неизвесна и несигурна. Међутим, осим што смо сви заједно у дубоким дуговима и што је наша сумња у боље сутра све дубља и дубља, ничега дубоког нема у значењу речи дубиоза.
Често у говорној ситуацији у којој хоћемо да оценимо нешто као добро или да кажемо да није лоше (да је мало боље него што смо очекивали; да је добро, али не онолико колико бисмо хтели да буде; да је добро, с обзиром како лоше може да буде) одређујемо то као солидно. На питање: Како ти је сада здравље?, многи ће одговорити: Солидно. Мало ме мучи прехлада, али није лоше. Међутим, солидно није тако неодређено у значењу. Напротив, када је нешто солидно, то је чврсто, трајно, јако, постојано, ваљано, исправно, поуздано. Рекли бисмо онда да придев солидан треба користити онда када нешто у потпуности задовољава наше потребе и очекивања.
(Не)разумевање страних речи, које имамо у случају речи луцидан и дубиозан, у вези је с феноменом који се назива народна етимологија. Народна етимологија је појава да говорници самостално анализирају и тумаче значење неке речи према другим, познатим речима које слично звуче, али су значењски неповезане и на основу тога стварају властите лексеме. У таквим ситуацијама према властитом осећању говорници мењају изворне речи, па булдожер тако постаје булдождер, јер он заправо ждере материјал који скупља и преноси; сирена постаје свирена јер се њоме свира; каријес је често кваријес, јер је зуб који има каријес покварен. Обрнутим процесом, говорници који су покушали да схвате значење речи луцидан или дубиоза, по сличности у звучању повезали су их са речима луд и дубина.
Слободна асоцијација ми каже да је у случају речи солидан улогу у сужавању значења могло одиграти и то што смо навикли на то да је све добро само зато што увек може горе. Јер, код нас је, у одсуству стандарда и критеријума, ретко када нешто било сасвим исправно, поуздано и ваљано. А како смо кренули – неће ни бити у скорије време.
