Којим писмом пишете и зашто – била би то занимљива анкета. Верујем да би већина као из топа могла одговорити на први део питања – ћирилицом или латиницом. А зашто? То је већ теже питање. Изненадили бисте се какве сам све одговоре имала прилику да чујем: „зато што ми је лакше“, „заборавио сам ћирилицу“, „зато што сам Србин“, и још много сличних.
Ћирилица и латиница – овим редом – основ су савремене српске писмености. Ћирилица је настала крајем 9. или почетком 10. века, а њени творци били су ученици Ћирила и Методија. Након већег броја измена и упрошћавања, свој коначан облик добила је заслугом Вука Стефановића Караџића, почетком 19. века. И дан-данас важи Вуковово начело: један глас – једно слово, једно слово, један глас. Латиница је пореклом грчко писмо, а с временом су се разлике између грчког и латинског писма повећавале, те је тако у античко доба (око 7. в. п. н. е.) настала латиница као посебно писмо. Латиница коју ми данас користимо такође дугује свој облик Вуку Стефановићу Караџићу.
Живимо у времену интернета, СМС порука, мејлова, и скоро да не постоје информације које нам нису доступне. Повезаност с другим народима и културама учинила нас је образованим, информисаним, упућеним и, можда најважније, слободним да бирамо шта желимо да знамо, колико и како то знање желимо да користимо. У том смислу латиници дајемо предност – њено познавање и коришћење нам омогућава да пишемо на ком год језику пожелимо. Латиница је најзаступљенији алфабетски систем на свету. Рачунари су уређаји који неће увек разумети нашу потребу да пишемо ћирилицом – препоручује се да документ увек чувате под називом написаном латиницом, јер се може десити да га рачунар у супротном не препозна. Латиницу ћете увек писати и уколико попуњавате образац који је писан латиницом. То важи и за обрнути случај – увек обрасце попуњавајте оним писмом којим је написан сâм образац. Када год се определите за латиницу, требало би да имате у виду нека важна правила. Честе недоумице изазива писање двојних латиничких слова, тј. оних слова која се у латиничном писму састоје из два знака: dž, lj и nj. Приметили сте да међу њима нема слова ђ, с разлогом – латинично ђ се увек и једино правилно пише овако – đ. Ако желите да латинична слова пишете размакнуто, или једно испод другог, требало би да раздвојите сва слова једнако, па и она двојна:
N j u j o r k, а не Nj u j o r k.
Такође, када желимо да напишемо реч или текст само великим словима, нема разлога да други знак у двојним словима буде мањи – све знакове треба писати великим словима:
LJUBLJANA, а не LjUBLjANA.
Латиница може показати недостатке управо код писања двојних знакова. Због тога се дешава да се чита: ињекција (injekcija), Тањуг (Tanjug), и сл. Ту, за сада, нема помоћи. Било је предлога да се латиница реформише и да се створе нови знакови који не би стварали забуну. Док до тога не дође, на нама је да будемо информисани и пажљиви како нам се не би догађале овакве грешке.
Ми данас имамо ретку срећу да имамо два писма. Нажалост, чини се да то често заборављамо. Од седамдесетих година 20. века ћирилица бива запостављена у јавној употреби, а рекла бих, и приватној. Пошто се, из већ поменутих разлога, више срећемо с латиницом у одређеним областима, она све више потискује и маргинализује ћирилицу. Томе доприносе и медији, рекламе, разни натписи, називи фирми, радњи, часописа… Где год се окренете, видећете латиницу. Рекла бих чак да је на одређени начин латиница ушла у моду. Али она нема и не може имати нешто што има ћирилица – симболичку функцију, значење које упућује на нашу традицију и идентитет. Не, не чини вас Србином то што ћете писати ћирилицом, као што смо имали прилике да чујемо у више наврата и с различитих страна. Таква мишљења и идеје су разлог што многи данас ћирилицу карактеришу као застарело, досадно, па и националистичко писмо. Не треба ићи у крајности. Ништа више о вама не говори употреба писма него било који други податак. Али нам чињеница да је ћирилица у службеној, јавној и културној делатности фаворизована Уставом Србије говори и о њеном значају и о њеној угрожености. Наша обавеза је да је користимо, негујемо и чувамо, наша и ничија више.
Искористите своје право да пишете обама писмима. За које год писмо да се определите – у датом тексту се држите само њега. Мешање писама у истом тексту никако није пожељно. Не заборавите – само онај Србин који зна да подједнако добро чита и пише и ћирилицу и латиницу је писмен човек. И којим год писмом да пишете – пишите правилно!
