Нажалост, не можемо се похвалити чињеницом да сви воле правилан и културан говор. Одмерену и правилно написану реч. Неписменост нема никаквих веза с образовањем, то су само пука нагађања. Људи се труде да то исправе у говору и писању што је боље могуће.
Постоје примери лоше написаног текста. Проводимо доста времена на интернету. Да би неке новине или веб-сајт били што квалитетнији, потребно је унајмити лектора, који може бити добра одлика сваког веб-сајта и новина. Не можемо избећи чињеницу да је писменост која се практикује на интернету на завидном нивоу. Али сматрамо да се на грешкама учи, и да се све може донекле савладати и примењивати у пракси. Не треба потпуно игнорисати овакве ствари, јер то на неки начин може говорити о степену наше културе.
Мало је ствари у животу које нас могу обрадовати, дати нам подстрек као што може реч. Наравно, постоји и друга страна наше медаље, она нас може и онерасположити. Људски је грешити.
Нисмо сигурни да смо увек одушевљени језичком компонентом неке радио и телевизијске емисије или новина и веб-сајтова. Сведоци смо и протеста појединих људи који упућују примедбе на овај рачун. И то с потпуним правом. На неки начин, растужује нас чињеница да они који су дужни да чувају српски језик од разних помодарских утицаја – који долазе са стране, често задремају на свом послу и пусте у јавност оно што не би смело да се објави у том облику.
Постоји мала празнина између свих тих облика институција које би требало да раде на очувању изворног облика српског језика. Питамо се какав језички образац постоји у нашој штампи и какав језик нам нуде средства јавног информисања.
Најстарија политичка дама Балкана указује нам на правописне грешке и погрешно унесена слова. Треба обраћати пажњу на коректуру текстова, јер оно што прво запада за око јесте сâм текст. Сви текстови би требало да буду ‘прочишћени’ јер лепота језика је у самом језику.
Треба поштовати наш ортографски норматив, да се зна шта се пише великим а шта малим словом. Сматрам да би сваке новине или веб-сајт од реномеа требало више бриге да посвете свакој речи која се појављује у писаној норми. Ако се то не уради, из дана у дан ћемо се суочавати с неписменошћу „писмених“.
Постоји много веб-сајтова који на исти или сличан начин скрнаве употребу наше граматике. И шта је то што бих поручила за крај?
Наравно да је најбоље бити веома писмен, мада то захтева много рада, размишљања и самодисциплине. Дозволимо себи тај луксуз да за сваки проблем из области језика потражимо савет од језичког стручњака. Управо плодови тих напора доносе уживање у писмености – како онима који пишу, тако и онима који читају.
