Од када смо кренули у школу, уче нас: у српскоме језику постоје три рода – мушки, женски и средњи. Жена је женског рода, мушкарац мушког, а дете средњег. Нико се од нас не запита како то дете може бити средњег рода и који је то средњи род ако знамо да дете може бити само женског (девојчица) или мушког пола (дечак). Средњи род је настао из потребе да се полно незрела бића одреде и сврстају у посебну категорију. Сматрало се да међу децом у најранијем узрасту нема полне разлике и ту недефинисаност у полном смислу одређивао је управо средњи род. Именице које припадају овој категорији су и пиле, прасе, маче, лане, мече, и сл. Одмах по рођењу младунцима животиња било је тешко одредити пол. Тај проблем дефинисања рода код младих бића решен је управо средњим родом. Ово запажање нам указује на један занимљив податак – човек је свет именовао и одређивао према себи, те је ова трородна подела настала управо на основу односа одраслих и младих бића.
Из свега овога логичан би био закључак: све што је женског пола – биће женског рода, све што је мушког пола – биће мушког, а недефинисане и неодредиве појмове сместићемо у средњи род. Звучи превише лако да би било истинито, зар не? Пошто је то неизводљиво (шта учинити са именима предмета, осећања, природних појава и других неживих појмова?), граматика нам олакшава ситуацију, уводећи разлику између природног и граматичког рода. Природни род, како му и име каже, означава род који појмови имају по природи (мушки или женски). Вероватно и сами закључујете да природни род не могу имати сви појмови. Граматички род имају сви и он се, мада је често подударан с природним, некада разликује од природног рода. Тако је, на пример, реч девојчурaк, иако означава особу женског пола – граматички мушког рода, па кажемо:
Онај лепи девојчурак ми не излази из главе, као да ме је омађијао.
Како се одређује граматички род неке именице оставићу као тему за истраживање онима радозналима међу вама. У овом тексту желела сам да кажем нешто о вечној недоумици како се опходити према речима које су мушког рода а означавају особу женског пола. Највећи проблем и недоумицу нам изазивају именице које означавају занимања. Пошто су некада важне позиције, звања и радна места припадали, углавном, мушкарцима, у језику је остала навика да се имена занимања изговарају у мушком роду. Нећу залазити у питања о равноправности полова, која се некако увек провуку када се покрене ова тема. Она су за наше знање о језику непотребна, па ћемо их заобићи и покушати да разјаснимо проблем равноправности назива занимања у мушком и женском роду, јер нам неприродно и чудно звучи када чујемо:
Премијер је присуствовала седници на којој су донесене важне одлуке.
У нашем језичком осећању усађена је потреба да речи у реченици слажемо по роду и чим приметимо да то није усклађено, јавља нам се глас у глави који каже да нешто треба исправити.
Судија је донела одлуку да се тај проблем одложи.
Јавни тужилац је уложила жалбу и сада се чека одговор суда.
Не морате бити стручњак да приметите да ту нешто не штима. Како решити овај проблем? Данас, када на важним позицијама ради све већи број жена, усталили су се облици за њихова занимања у женском роду: министарка, председница, амбасадорка, шеф(ов)ица, итд. Исто је и с уредница, преводитељка, читатељка, лекарка и осталим сличним. Њихова употреба је потпуно исправна и регуларна. Међутим, у неким званичним саопштењима понекад се употреба оваквих облика у женском роду сматра превише фамилијарном, да не кажем неозбиљном, па није забрањено нити понижавајуће рећи за жену да је професор, председник, уредник, биолог, писац. Само треба имати на уму да се у том случају препоручује навођење имена и презимена након имена занимања, како би се избегло неслагање у роду:
Судија Марија Марјановић је донела одлуку.
Јавни тужилац Јелена Јовановић је уложила жалбу.
Шта ћемо с премијером? Признаћете да премијерка заиста звучи неприкладно. Уместо премијер препоручује се израз једнак по значењу – председница владе.
Језик се стално мења и прилагођава стварности. Правила нису стварана да би ометала развој једног језика, већ се, напротив, она њему прилагођавају и заједно с њим мењају. Та истовремена променљивост и флексибилност, али и постојаност, чине језик увек занимљивим предметом проучавања. Драго ми је што у тој мисији нисмо сами, већ имамо вас, наше читаоце.
