Пише: Павле Ћосић
Да постоји било који проблем с размаком у језику, вероватно никад не бисмо сазнали да се нису појавили интернет и СМС дописивање. Кад сам први пут видео да неко не користи размаке после знакова интерпункције, а то је било у неком имејлу још средином деведесетих година, мислио сам да је то неки штос. А онда се испоставило да неуобичајено много људи, можда чак и већина, не практикује размаке или их, да све буде чудније, практикује тамо где им није место. Заиста, јесмо ли у школи учили да после запете и тачке иде размак? Не сећам се да јесмо, не знам ни да ли се данас учи, али мени се некако увек чинило логичним да мора. Сигурно je, кад се пише оловоком по папиру, тај размак некако неприметан, и да га има и да га нема у ауторовој глави – али кад се куца, онда је више него очигледан. Још је очигледније кад га нема.
Можда би било добро направити психолошко истраживање код људи који тај размак не примећују да се открије како је могуће да у свим написаним, одштампаним текстовима нису у животу приметили размак после знакова интерпункције. Још је чудније да не примећују ништа необично кад напишу текст без размака.
Истина, многи знају кад и где иде размак, али га не користе. Нарочито у СМС порукама. Објашњавају да је тако брже.
Међутим, размак ту није само због сувопарне конвенције. Текст је заиста неупоредиво читљивији с размацима него без њих.
Сачувао сам једно саопштење неке мале странке с краја деведесетих која, наравно, никад није постала више од комби-странке, а то је било јасно одмах из самог саопштења, не због онога што је у њему писало, него како је писало. Ево само једне реченице:
„Нећемо дозволити даље распарчавање Србије,економски суноврат,живот без смисла,корупцију,криминал,перманентно ратно стање и сл“ (без тачке на крају). Ово је аутентични препис, односно копипејст. Пошто је ово било послато на неки тадашњи интернет форум, неко је одговорио аутору текста: „Господине, обратите пажњу на размаке. Уверићете се колико је текст читљивији с њима.“ У следећем саопштењу поновило се исто. И даље није било размака. Да ли је несуђени политичар терао инат или заиста није разумео о чему се ради? Могуће да није разумео. У сваком случају, трећег саопштења није ни било. Странку су убили размаци. Изгледа да и данас многи не разумеју њихову важност.
Још једна занимљива прича. Један мој другар, који није имао много среће у сталним везама па је често мењао партнерке – а био је привлачан и у прилици да много бира – практиковао је пријемни испит, како га је он називао, на основу којег је елиминисао кандидаткиње већ на првом кораку. У првој размени СМС поруке уколико би му девојка одговорила без размакâ после запетa и тачакa, није имала никаквих шанси.
Иначе, размаку се одувек придавао другоразредни значај. Сећам се да се из дактилографије изостанак размака рачунао као пола, а не као цела грешка. Зашто? Вероватно зато што је празан, невидљив.
Има још један нејасан пример. У компјутерским програмима за обраду текста, ако желите да вам преброји словне знакове (које многи називају карактери, за чим нема никаквог разлога), имате опцију с размацима и без размака. Чему служи бројање без размака? Коме треба та информација и зашто?
Било како било, један наш издавач се својевремено досетио да својим преводиоцима, лекторима и коректорима плаћа текстове по словним знаковима али без размака, што је мимо сваке праксе, али он је ваљда мислио да је пронашао згодан начин да уштеди новац. Све док му један преводилац није послао комплетно преведен роман на 200 страна без иједног размака. У телу поруке написао је: „Размаке унесите сами. Ја за то нисам плаћен.“ Узгред, ни та издавачка кућа више не постоји. И њу је убио размак.
На крају, да све буде чудније, ни Правопис ни било који правописни приручник или речник нигде не саветују како се користе размаци, односно белине (како се то официјелно назива). То заправо значи да свако по сопственој вољи може да одлучи хоће ли или не да се њима служи. Ја, свакако, саветујем да их користите и да се њима служите.
Наравоученије:
Немојте се шалити с празнинама у тексту. Умеју да буду смртоносне.
