Овај принцип учења азбуке, чини нам се, решио би проблем оним малишанима који замуцкују кад забораве да љ иде после л, а који без грешке знају ч, џ, ш (јер памете по слуху). Нису усамљени примери да чак и одрасли замуцну када у једном даху треба да изговоре нашу азбуку.
Пронашли смо за вас пример како се учила азбука 1934. године. На приватним (индивидуалним и групним) часовима српског језика наше ђаке учимо многим занимљивим триковима како да упамте тешке и наизглед немогуће-да-се-науче дефиниције и тако добију најбоље оцене у школи или на пријемном испиту.
Јесте ли знали да чика Ђорђе жваће шљиву, а његова ћерка Љиљана једе џем (палатални сугласници)?
А да се застава друга Тита црвени (зубни)?
Ако ви имате сличних примера како сте учили разне поделе гласова у српском језику, напишите их у коментарима.
