Андрићу, волимо те. Код нас си увек присутан.…
Корачам још као да идем
Корачам још као да идем
нечем у сусрет, гледам и мислим,
а преда мном су све саме неминовности,
без излаза, без одлагања.
Камен који може само
Да тоне.
Завеса која се свега једном спушта,
а никад не диже.
Прича о птици за коју се зна једино
Да је одлетела.
Живота нема, смрт не долази.
Несхватљива, дуга, неподношљиво дуга,
Људска судбина.
