Шта је то, у ствари, дан Д, како је настао тај израз и које му је изворно значење? Да бисмо одговорили на то питање, морамо се вратити много година, и деценија, унатраг, у време Другог светског рата – када је нацистичка немачка војска држала под окупацијом готово целу Европу. Изгубивши две пресудне битке против Црвене армије на истоку: под Стаљинградом (у зиму 1942) и код Курска (у лето 1943), Хитлерова ратна машинерија била је озбиљно уздрмана. У том тренутку требало јој је задати одлучујући ударац и на западном фронту, па су Савезници (англо-америчке оружане снаге, уз помоћ француског покрета отпора) планирале и извеле велику десантну операцију у Нормандији (од 6. јуна до 30. августа 1944). To је била дотад највећа десантна операција у историји ратова и у њој је суделовало 39 савезничких дивизија, близу 12.000 авиона, 4.500 тенкова, 5.000 бродова и око 4.000 мањих барки и других поморских транспортних средстава. Само се по себи разуме да су се припреме за тако велику и важну војну операцију морале вршити у строгој тајности.
Стога је дан почетка инвазије (6. јуни 1944) означаван шифром “D”, што, у ствари, значи “дан” (енгл. day). Сат је означаван са “ff (енгл. hour – час, сат). Сви остали дани и сати, пре и после тога, означавани су са “D +” и “D -“, “Н +” и “Н-“.
Тако је у енглеском настао израз D-day (чита се: “ди-деј”), или, у нашем преводу, дан Д (“дан де”). Њиме се у почетку означавао само датум савезничког искрцавања у Француској, 6. јуни 1944. Касније је тај израз добио опште значење и данас се употребљава, најчешће у штампи и политичком језику, као ознака за „важан, значајан, пресудан дан (датум)”, „дан одлуке”, „дан када се очекује неки велики преокрет”, а потом и „тежак, драматичан дан” и сл.
