Ако ову песму читате у ситне сате, могуће је да вам се ништа неће десити. Међутим, ако је читате и слушате у исто време, хм. Још ако је пева Арсен Дедић, ситуација је скроз другачија. Можда ћете се сетити свих оних које волите, а који нису више с вама. А можда су они никад више с вама, а никад мање. Толико су много присутни за неког ко је одсутан. Све прође, осим љубави и туге. Тин Ујевић је то, изгледа, знао боље од свих нас.
Одлазак
У слутњи, у чежњи даљине, даљине;
у срцу, у даху планине, планине.
Малена мјеста срца мога,
споменак Брача, Имотскога.
И блијесак славна шестопера,
и мирис (мирис) калопера
Тамо, тамо да путујем,
тамо, тамо да тугујем;
да чујем оне старе басне,
да млијеко плаве бајке саснем;
да више не знам себе сама,
ни дима бола у маглама.
Арсен Дедић и Габи Новак певају „Одлазак“
