Ставити главу у торбу значи исто што и изложити се великој, смртној опасности; ризиковати живот. Говори се још и метнути главу у торбу и носити главу у торби, ово друго у значењу: бити, налазити се у животној, односно смртној опасности.
Како је настао овај необични израз и које му је изворно значење? Одговор на ово питање може се наћи у ратничкој историји наших и других народа. У средњем веку, па и раније, био је обичај да се непријатељске главе одсецају и доносе владарима, или њиховим заступницима, као доказ добијене битке или двобоја. Најстарији помен о тим језивим трофејима среће се у Библији. У Старом завету, на месту где се говори о борби Давида и Голијата, стоји: „А Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, a оружје његово положи у свој шатор.”
Вероватно најстарији помен тога ратничког обичаја код нас забележен је у Даниловом Животу краља Милупшна: „Ухватише самога старешину непријатељског, по имену Чрноглава, одсекоше му главу… па је метнуше на копље и доне-соше благочастивом краљу (Милутину) као нарочити дар.”
За време турског надирања и окупације наших земаља сасвим је обично било одсецање и ношење глава виђенијих про-тивника. Тако Константин из Островице у Турској хроници пише како је један јањичар донео главу Милоша Обилића и бацио је пред ноге султану, поред већ посечених глава кнеза Лазара и Крајмира, говорећи: „Честити царе, ово су главе твојих највећих непријатеља.”
Касније је турском султану главе његових непријатеља доносио и Краљевић Марко, као турски вазал. О томе на више места пева Тешан Подруговић, чије се песме могу наћи у Вуковим збиркама. Одсечене главе доношене су касније везирима у Травник и Београд и тај се обичај у нашим крајевима задржао све до половине XIX века. У историји је остало забележено како је кнез Милош Обреновић послао, 1817. године, Порти у Цариград главу вође Првог српског устанка, Карађорђа (Петровића).
На крају треба рећи да је израз о коме је овде реч Вук унео у Српске народне пословице. Уз „метнути главу у торбу“ он је дао и објашњење: „Прегорети свој живот.”
