Прозор је потомак једног старог глагола, који се данас ретко где може чути. То је глагол зрети, у значењу: гледати, мотрити, посматрати. Друго је, опет, зрети – постајати зрео, сазревати.
Од зрети (гледати) остали су нам само потомци: назрети, назирати (нејасно нешто видети), прозрети, прозирати (видети кроз нешто, провидети), надзирати (надгледати), затим: надзор или надзирање (надгледање), прозиран (провидан), прозор (отвор на кућном зиду кроз који се прозире, провиди), далекозор (справа за гледање на даљину, доглед) итд.
У време кад су се градиле мале дрвене приземне зграде, куће су обично имале два прозора, са сваке стране врата по један. То је људима личило на очи, па су наши преци уместо прозор говорили и окно. И данас се у нас понегде тако говори, а тако (а не прозор) говоре и неки други словенски народи (Словенци и Руси, на пример). Ипак, окно је у нашем језику добило и друга значења, па имамо рударско окно, прозорско окно итд.
Јасно је, дакле, зашто се у нашем језику кажу прозор и окно. Јасно је и шта је то прозорско окно. А зашто се један град у Херцеговини назива Прозор, то знају само они који су се, путујући на море, спуштали с Макљена према прекрасној долини реке Раме. Јер Прозор је заиста прозор – на југ, у лепоту, у светлост.
