Зашто се каже млатити празну сламу

0

Израз празна слама, који је иначе плеонастичан (јер слама је већ сама по себи празна), означава у нашем језику нешто безвредно, отрцано, нешто што се одбацује. Јасно је и зашто је то тако. Након вршидбе жита, кад се издвоји корисно хлебно зрно (пшенице или ражи и сл.), остају само празни класови и сасушене жуте стабљике, које не служе ничему, осим као простирка за стоку. Некад је, додуше, слама служила и за покривање кућа, али су та времена давно прошла. Отуда празна слама и значи нешто безвредно или глупо, отрцано и сл. И то је, наравно, јасно и логично.

О каквом је „млаћењу” ту реч? Одговор на ово питање крије се у давно минулим временима, кад се жито није врхло као данас: помоћу посебних машина вршалица, или, у новије време, комбајна, који и жању и врху и веју жито, а уз то и слажу и повезују празну сламу. У стара времена жито се врхло на два начина: помоћу коња и млаћењем.

Али млатити по празном, већ овршеном снопљу, од којег је остала само слама без зрневља, нема стварно никаквог смисла. То је узалудан посао, посао без сврхе. По томе је онда и настао устаљени израз млатити празну сламу, који значи: бавити се нечим бескорисним, узалуд се трудити, радити јалов посао, а онда и говорити у празно, без смисла и сврхе, трућати којешта. За човека који млати празну слам”, тј. који ради бесмислен, јалов посао, причајући у празно, у нашем се народу каже млатислама.

Пошто је млатити празну сламу исто што и млатити no шуми без плодова, за онога КОЈИ прича којешта, КОЈИ узалуд троши време и тако се замајава, каже се да је млатишума. 

Коментари

коментара