Израз настао је у 17. веку, али је хируршки захват који се њиме означава постојао и много раније. Према грчким легендама на тај је начин дошао на свет бог вина и радости Дионизије, па чак и бог лекарства Асклепиос или Асклепије (лат. Eskulap), онај чији се лик са змијом може видети по нашим апотекама. Рођење помоћу царског реза везује се и за неке јунаке народних епова (за Рустема из Шахнаме, на пример), а постојало је и веровање да су тако рођени и гласовити Римљани Сципион Африканац, конзул и војсковођа који је поразио Картагињане, и сâм Гај Јулије Цезар, велики император.
Римски писац и историчар Плиније сматрао је да надимак Цезар (изворно Caesar) потиче од Caesares или Caesines, како су се називали људи који су ex utero matris caeso nati, тј. рођени изрезани из материце. Такво рођење Јулија Цезара никада није доказано, али се израз царски рез (мед. лат. sectio caesared) ипак везује за његово име.
Ho вратимо се самом изразу царски рез и лингвистичкој заблуди на којој се заснива. Пошто се веровало да је Цезар роћен изрезивањем из мајчине утробе, латански назив за ту операцију: sectio caesarea (што је, у ствари, таутолошки спој две речи истог или сличног значења: sectio – „резање” и caesareus – „изрезан”) криво је протумачен, па је оно caesarea повезано са Caesar, што значи и „цар”. Тако је онда, захваљујући грешци, настао израз царски рез.
Постоји још једно тумачење порекла тога израза, али и оно упућује на везу с именом Јулија Цезара. У његовом закону (Lex Caesarea), наиме, било је прописано да се утроба сваке жене умрле у поодмаклој трудноћи отвори, па је, наводно, по њему онда та операција названа царски (то ће рећи – цезарски) рез. Ни та претпоставка није доказана. Остаје, дакле, закључак да је израз царски рез ипак настао као плод једне лингвистичке заблуде. Но, без обзира на то, он је ушао у медицинску терминологију, па и у обичан свакодневни говор, где се употребљава у значењу: „енергичан, спасоносан захват у решавању неког тешког проблема”.
