Како је живот непредвидив, размишљала сам. У једном моменту плачемо као година, у следећем моменту ћутимо као заливени. Понекад, кад добијемо корпу а нисмо тужни, лијемо крокодилске сузе да бисмо добили нешто што желимо. А кад нешто лепо неочекивано добијемо, мислимо како нам је упала секира у мед.
Рекла бих да је смена оваквих осећања најизраженија код заљубљених људи (барем код оних који имају срећу да се заљубљују). Нисам психолог, не знам до каквих процеса у организму долази када смо заљубљени и ту вам не могу помоћи. Не знам ни како заљубљеност престаје, али знам откуд ови изрази у српскоме језику. Кренимо редом.
Разуман човек ће се питати: Како је могуће да година плаче? С обзиром на то да се језик мења, а самим тим и значење понеких речи, до одговора је једноставно доћи. Реч година је некада означавала олују, невреме, кишу. Када киша пада, наш народ каже да небо плаче. Када повежемо некадашње значење именице година с небом које плаче, добијамо фразу: плакати као година.
Шаљив човек ће рећи: Нисам ја цвеће да ме неко залива, а ја да растем и да ћутим. Сматра се да израз ћутати као (оловом) заливен настао тако што су се у старо време отвори на кулама затварали каменом и заливали оловом. Ако бисмо метафорично посматрали, отвор на кули би био исто оно што су уста на лицу човека: кроз отвор на кули људи излазе и улазе, а човеку уста служе да говори, односно из његових уста излазе речи. Када бисмо људима који беспотребно причају ставили у уста олово, ћутали би као заливени.
Чак и они који најчешће говоре жаргоном (у било којој прилици) знају за израз добити корпу. Овај фразеологизам потиче из немачкога језика. Наиме, постоји песма немачкога књижевника из 15. века у којој се (први пут, рекла бих) описује ситуација касног ноћног љубавног састанка у корпи. Младић, који је ноћу желео да види своју вољену, одлучио је да се корпом попне до њенога прозора. Ушао је у корпу, али је девојка, која се претходно сложила с таквим планом, побегла када је корпу накачену на уже довукла на пола пута до свога прозора. Тако је он остао да виси, сав румен од стида. Именица корпа потиче из немачкога језика, а у наш језик ушла је у прошломе веку, захваљујући ученим људима који су студирали у Немачкој. У оба језика она има исто значење: бити одбијен. Ако некоме дајете корпу, нека буде пуна воћа.
Сви, вероватно, знамо за виц о Мују, Хасу и крокодилу. Знамо и то да су данима чекали, на обали, крокодила с ципелама од крокодилске коже, јер су чули да су те ципеле најквалитетније. Ни сањали нису да се те ципеле праве од коже крокодила, и да их он не носи. Можда они тада нису приметили да крокодил, када гута, лије сузе. То је зато што су крокодилу пљувачне жлезде у тесној вези са сузним жлездама. Дакле, то је процес који нема везе с осећањима. Тако народи који живе близу крокодила кажу да крокодил лије сузе када гута жртву, а те сузе су, кô што рекох, лажне. Немојте лити крокодилске сузе, оне су лицемерне, када вам нешто није по вољи – плачите искрено као Мујо и Хасо кад су схватили да крокодил не носи ципеле.
Занимљива је прича Мома Капора у којој пише о томе како се неки наши изрази не могу превести на друге језике. Такав је израз када кажемо да је некоме упала секира у мед. Момо пише да га је један странац згрануто питао откуд секира у меду и зар ми, Срби, не чувамо мед у теглама или у затвореним посудама. О овом изразу први пут је писао Вук Караџић у Српским народним пословицама. С извесном дозом нагађања, како каже Милан Шипка, писао је да је израз вероватно настао онда када човек наиђе на дрво у коме су пчеле направиле мед. Уз ово објашњење додаје се да је изненадна срећа кад човек изненада наиђе на мед, секући дрво. Да бисмо странцима објаснили овај израз, само нама познат, често замењујемо именицу секира именицом кашика. Међутим, кашику сами стављамо у теглу с медом и ту изненађења нема. Због тога је израз упала секира у мед немогуће објаснити без приче која је прати. Тиме доказујемо шта за нас представља мед (сласт, као и за остале) и изнeнадна радост (када сечемо дрво да бисмо се припремили за зиму и притом наиђемо на мед). То су две муве убијене једним ударцем.
И у љубави је тако – никад не знамо када ће нам упасти секира у мед, а када ћемо добити корпу.
