У једном селу у кући на крају сокака настала је права пометња због тога што кућа није имала свој број. Једноставно, понестало је бројева у месној заједници. А то је баш био онај дугачки сокак у ком живи чувени Цинцар-Марковић.
Зар мој углед није довољан да бих добио број, мислио је. Љутио се чувени лекар како ће га пацијенти пронаћи, није знао шта да им каже. Какав сам ја то лекар кад немам број на кући? Одлучио је једнога дана да на вратима куће, уместо броја као смернице, напише „Кућа др. Цинцар-Марковића“. И након неколико дана његов стари пријатељ Михајло Антић Чича, чувени књижевник из тог села, кренуо је да посети свог старог пријатеља лекара и поразговара с њим о својој новој књизи. Дошавши до врата, промрмљао је нешто у себи и отишао. По селу је разгласио да се у кућу Цинцар-Марковића усело неки његов рођак, вероватно онај луди стриц с којим се чувени лекар судио око имања. Та вест дошла је до лекара који је жив и здрав и даље живео у својој кући, сâм. Када је поменути лекар срео свог старог пријатеља Чичу, питао га је зашто је разгласио по селу нешто што није истина. Књижевник му је објаснио разлог и табла је промењена.
Ако сте већ почели да размишљате чему ова прича, скренућу вам мисли на оно што је овде заиста битно. На почетку ћемо разјаснити неке ствари: не верујте лекарима који своју титулу не умеју правилно да напишу (како им онда веровати да су толике књиге научили?). Да је наш Цинцар-Марковић знао да је он уместо доктор написао други, можда ова прича не би ни настала. Дакле, титула доктор пише се без тачке (др). Када скраћеницу др. пишете на овај начин, то значи други (да, има тачкe, још добро видите). Шта је наш књижевник прочитао на табли? Кућа другог Цинцар-Марковића! Прочуло се да се у кућу уселио стриц чувеног лекара? Хм-хм. Зашто баш стриц? Док се ви питате, ево још једног питања: који је надимак чувеног књижевника? Значи, добили смо два одговора чије су кључне речи: стриц и Чича. Објаснићу: рођени брат нашег оца нама је стриц или чича. Признајте, лепше звучи стриц. Чича може бити и надимак, као што је овде случај с нашим књижевником. Како пишемо име, презиме и надимак, под условом да знамо да се имена, презимена и надимци пишу великим словом? Пишемо: Михајло Антић Чича. Уколико је неко стар – и он је чича, али с малим ч. Ако желите да направите деминутив, рећи ћете: чичицин (видите да је Правопис некада и на нашој страни; ако пробате да реч изговорите с три гласа ч, могли бисте да се збуните). Да неким случајем познајемо књижевника Чичу, како бисмо га назвали, а да у говору покажемо извесну дозу емоција и поштовања? Рећи ћемо: чика Михајло Антић Чича или само чика Михајло. Питате се, можда, чему цртица у презимену нашег лекара? Због тога што се нека презимена, код којих је први део одредбени, пишу с цртицом (не цртом): Цинцар-Марковић. Отворите четворе очи када сретнете Хаџиристића, Цинцар-Марковићевог ујака. Он има број на кући!
Остало је још једино да објаснимо како писати број куће (зграде) кад на њима нема броја? Написаћете: Живим у тој и тој улици без броја (скраћенице су: бб. или б. б.). Занимљиво, зар не?
Желим вам много добрих питања!
