У српској историји веома је значајна улога река, будући да се српска историја може описати као кретање од малих ка великим рекама. Најранија српска држава ствара се око малих планинских река у унутрашњости, тачније у долинама Пиве, Таре, Ибра. Постаје регионална сила с изласком на три реке које чине осовину Балкана: три Мораве и Вардар. У новијој историји просторно тежиште Србије помера се од југа према северу, у простор око двају великих река – Саве и Дунава. Од свих великих поменутих река – Морава, са сва своја три дела, чини главну српску реку; Вардар је престао да буде српски, а Дунав нас повезује с читавом Европом, нарочито откад с Рајном чини главну водену магистралу. Србија је настањена, дакле, око великих река и важних светских путева.
