Како нас силно муче датив и локатив. Поготову кад се двоумимо да ли у некој речи долази до гласовне промене, у овом случају непостојаног а, или не. Таман кад помислимо да је то то, наиђемо на изузетак. Али то вам је српски језик. И ваша је предност што вам је матерњи. Момо Капор је у једној од својих прича рекао да никад није нашао слободно поподне да научи енглески. А, видите, неки људи говоре српски језик цео живот и уопште га не познају. Нити знају. Не ви.
Именица Катар одступа од ове гласовне промене. Зашто? Кад би дошло до гласовне промене и кад бисте рекли некоме да сте били у Катру, ко би вас разумео! Мислио би да причате о катрану (океј, не буквално). Зато ћете рећи Катар, у Катару, из Катара.
Једноставно је, зар не? 🙂
