Именица рука има много изведеница у српском језику. Кад се беба роди, па кад је онако минијатурна и кад вам дође да је поручкате и кад вас обузима милина чим угледате то мало створење, сигурно је да нећете рећи: Види како јој је слатка рука. Сигурно је да ћете, преплављени емоцијама, рећи рукица. То је хипокористик, тепање, речи обојене љубављу. И то је у реду. Кад је у питању ручица, премда је семантичко значење ове речи проширено – те тако имате ручицу на колицима, на пример – то је деминутив од рука и то је правилно. Ваша бака, можда, има дивну слатку и много истрошену ручицу, пуну пегица, прстења и лако уочљивих и испупчених вена.
Дакле, и рукица и ручица. Све зависи на шта се мисли.
