Стари занати у Србији полако нестају. Абаџија је од грубог сукна шио народну ношњу. Присвојни придев од именице абаџија је абаџијски, али ако баш желите – можете рећи и абаџински, мада је мање препоручљиво. У женском роду је обрнуто, те је боље рећи абаџика него абаџијка (не абаџинка).
„Некада је било посла и добре зараде, све док се није појавила конфекцијска роба. Људи су код мене шили годишње по пет пари одела по моди која је била у то доба. И некад и сад, вунена и сукнена одела као и шубаре најрадије купују старији људи, углавном овчари, пастири и трактористи, да их сачувају од хладноће – вели Радослав, који је кројачки занат изучио код старог ’народног’ кројача абаџије Смиљка Перића.“ Прочитајте интервју последњег абаџије из Голупца.
