Живела правила!

0

Често ме, када кажем која је моја професија, људи уплашено питају да ли исправљам друге када направе граматичку или правописну грешку. „Наравно“, кажем, „али то увек радим у себи, као мали лични подсетник да се не навикавам на неправилности које често срећем.“ Јер језик се учи кроз слушање и ма колико добро да нешто научимо, уколико не пецнемо себе сваки пут када нам се омакне грешка, нећемо тек тако правилно проговорити. Када је реч о односу према туђим грешкама, руководим се старим добрим саветом – указујем на грешке само онима које волим. Једино ће они на прави начин разумети моју сугестију и критику. Наравно, сасвим је друга ствар када неко сâм пита и затражи помоћ или савет. Чињеница да сте овде и да читате наше колумне и пратите рад нашег сајта говори о томе да сте ви од оних људи који сами лове своје грешке, уче и усавршавају свој говор и писање.

Језик је средство споразумевања међу људима. У томе се сви слажемо. Међутим, када се поведе разговор о правописним правилима, провуче се и неизбежна тема ауторитета у језику. Они који себе сматрају за слободне мислиоце често умеју да доводе у питање правила, а као главно оправдање наводе чињеницу да је језик жив, да се стално мења и да је правописни и граматички систем само вештачки покушај да се језик окамени, одржи ван реалног, употребног стања и тиме одвоји од народа који њиме говори. Правила нам се чине неоправданим, често нефлексибилним и статичним. Она су, по мишљењу неких бунтовника, нешто што стоји на путу слободи језичког развоја и, самим тим, слободи говора уопште.

У српскоме језику званични говорни и писани језик је српски књижевни језик. Књижевнојезичка норма својом утврђеношћу чува језик од тренутних и случајних промена, које би у његов систем унеле пометњу. Замислите на шта би личило када би свако говорио и писао онако како му падне на памет! Али, далеко од тога да је та норма попуно крута и постојана. Она се стално, иако споро, мења. Тачно је да има чврсте критеријуме, али то је тако само зато да би се промене које се уносе заиста на крају показале као реалне, функционалне и неопходне у језику. Када би се сваки час мењала, норма не би имала сврху. Због тога стручњаци стално прате наш језик, ослушкују га и на крају одлучују у ком ће правцу бити најбоље да се она измени. Ево и једног примера. Сав труд најупорнијих хероја који су доследно и пожртвовано, макар и по цену живота, писали је л’ састављено коначно се исплатио. Нови Правопис је свим нашим главобољама проузрокованим тим правилом стао на пут дозволивши и ту, тако вољену, састављену варијанту. То не значи да ће нам, ако будемо упорни и доследни у неким правописним побунама, свака жеља бити услишена. Када је реч о Правопису, на сву срећу, не побеђује већина, већ разум.

Сви они којима правила у језику сметају не увиђају важну чињеницу. Управо она омогућавају споразумевање међу говорницима једног језика. Не верујете ми? Лако вам то могу доказати.

Састанку ће присуствовати председник нашег удружења професор српскога           језика Марко Петровић Горан Милановић потпредседник Клуба књижевника Милоје Дмитровић и гост изненађења.

Можете ли рећи колико ће људи присуствовати састанку? А сада?

Састанку ће присуствовати председник нашег удружења – професор српскога језика Марко Петровић, Горан Милановић, потпредседник клуба књижевника Милоје Дмитровић и гост изненађења.

Видите колико велику улогу у споразумевању има само „тако безначајна ствар“ попут интерпункције. Не заборавите да вам језик помаже при споразумевању само у оној мери у којој га ви паметно, правилно и промишљено употребљавате. Он је средство споразумевања само уколико су обе стране установиле и поштују иста правила. То практично значи да вам ништа вреди ни познавање Правописа напамет ако вам саговорник пошаље поруку попут првог примера. Нећете је разумети. Због тога треба да својим писаним и усменим изражавањем представљате добар узор.

Језик се мења и развија под утицајем различитих фактора. Медији би у том смислу требало да имају важну улогу јер представљају везу, спону између говорног и књижевног језика. Они су најбољи показатељ стварног стања у језику, или би бар то требало да буду. Реалност је нешто другачија услед некомпетентности многих који су у медијима запослени као новинари, спикери и водитељи. У том смислу медији могу имати (и имају) негативан утицај на говорни језик. И управо нам због тога норма често делује тако удаљена од стварности. Разлог је опште непознавање правила и превише слободно схватање њихове важности.

            Стога не потцењујте значај доброг језичког окружења. Не занемарујте моћ понављања, учења кроз грешке и исправке. Разговарајте, питајте, информишите се. Не плашите се правила, она су ту да вас усмере и да вам помогну у комуникацији, не да вас збуњују и нервирају. Дивно је што постоје, зар не? Будите ствараоци језика, онаквог какав желите да наш језик буде. Као што се језик мења, кроз учење се мењајте и ви – увек набоље. 

Коментари

коментара