Стил (лат. stilus, направа за писање) је начин изражавања. Језички стил карактеришу све особине изражавања по којима се говорник разликује од осталих људи. У уметности означава целокупну карактеристику једног уметника, уметничке школе, правца или периода.
Стил може да се односи на уметност одређеног доба (романтичарски, реалистички, класицистички, барокни), одређене средине, одређеног уметника или било ког човека. По стилу стручњак може да препозна из ког доба, из које средине, чак и од ког аутора потиче неко уметничко дело, иако то дело никада пре тога није видео ни чуо.
Наш начин изражавања, било писани било вербални, представља наш стил. Од најранијег детињства стил нашег говора коригују родитељи, васпитачице, учитељице, вршњаци, а како одрастамо и правописне норме, професори, колеге с факултета и сл. Не смемо допустити да то буду медији и јавне личности.
На мене је најјвишe утицала наставница српског језика из основне школе. Она је често исправљала ученике када би се неправилно изражавали. То је радила на суптилан начин и већина од нас је њене критике прихватала и мењала свој говор. Једна од најчешћих замерки била je: „Не може се рећи пунo те поздрављам, јер пуно или празно може бити само буре, а некога можемо само много поздравити.“ Често се сетим своје наставнице, јер прилог пуно доживљава велику експанзију, како у медијима, тако и у разговорном језику. Пуно у значењу много,стилско је питање. Иван Клајн у „Речнику језичких недоумица“ пише да ако бисмо сматрали да прилог пуно мора имати значење придева пун, онда он не би ни постојао. „Ја пуно радим“ – говорно је и фамилијарно, а само: „Ја много радим“ – сматра се стандардним. Ово није велика грешка, али ће њено исправљање допринети да стил нашег говора буде још бољи.
Сигурно је свако од вас чуо класичне плеоназмичке грешке. Једна од њих је „попети се горе“. Глагол „попети се“ значи преместити се с нижег на виши положај (место). Уместо плеоназма „попети се горе“ довољно је употребити само глагол попети се. Погрешно је рећи: „Попећу се горе у стан“ и „Попећу се горе на дрво да наберем трешње“. Исто је и с антонимом овог плеоназма „сићи доле“. Уместо плеоназма „вратити се натраг” довољно је употребити само глагол „вратити се“. Глагол „вратити се“ значи доћи назад одакле се кренуло. Тако је неправилно рећи: „Након летовања вратили су се натраг у Београд“ и „Причаћемо о томе кад се вратиш натраг“.
Неки наставници често ученицима кажу: „Седи доле (један)!”, „Изађи напоље!” и „Уђи унутра!”. Ове реченице су експресивније него кад би рекли само: „Уђи!“, „Изађи!“ и „Седи!“.
У говорном језику честе су и овакве стилске грешке: „Завршио је своје пиће“ у значењу попио је, испио, искапио; „Јуче увече смо завршили све обавезе“, боље је рећи: „Синоћ смо завршили све обавезе“; „Једно од деце је повређено“, правилно: „Једно дете је повређено“, сличан пример је и: „Подигла је једну од својих обрва“, уместо: „Подигла је (једну) обрву“. Тако је неко превише млад или стар, а у ствари премлад или престар. Нека питања се постављају исувише често, тј. пречесто.
Ипак, највише плеоназама и стилских грешака налазимо у новинарском, тј. публицистичком стилу. Тако у новинама можемо прочитати: „Присутно је одсуство мотива“ (нема мотива); „Обезбеђена су финансијска средства у износу од 20.000.000. динара“ („у износу“ је вишак, или се може избацити „финансијска“); „Ораница се простире на површини од 30 хa“ (непотребно је „на површини“, јер је хектар мера за површину: „Ораница се простире на 30 ха“); „Ово је трећи по реду састанак те врсте“ (треба избацити „по реду“); „Фабрика је саграђена на удаљености од 15 км oд града“ („на удаљености“ је непотребно); „Несрећу је видело око педесетак сведока“ (педесетак је апроксимативни број и у њему је већ садржана неодређеност и приближнст броја сведока, тако да је непотребно додати и „око“) и сл.
Сиромашењу речника у публицистичком стилу доприноси и употреба глагола одрадити у најразличитијим значењима: обавити, спровести, одслужити, одиграти, одржати, урадити, отаљавати, учинити. Замените употребљени глагол неким од ових глагола у зависности од његовог значења: „У овој етапи смо одрадили тактичке задатке“; „Вирус је одрадио свој деструктивни задатак, подаци су изгубљени“; „Није нам било лако да играмо после пораза од Француза, али смо смогли снаге да ипак одрадимо успешно овај меч“; „Требало је одрадити 38 концерата“; „Том приликом је свој први тренинг у дворани одрадио и Ненад Крстић“…
У језику медија се и предлог против употребљава више него што је потребно. Тако читамо да је Србија синоћ играла против Француза;
да се грађани буне против пореза, да је набољи лек против кијавице тај и тај, да је Звезда победила против Војводине, а да је Арсенал изгубио против Селтика. Боље је овај предлог заменити неким другим предлозима. Утакмица је играна с Французима, грађани се буне због пореза, а неки лек је најбољи за кијавицу, Звезда је победила Војводину, а Арсенал је изгубио од Селтика. Не звуче ли сада ове реченице природније?
Још један предлог је доживео експанзију – предлог „о“. Тако чујемо и читамо о „мерама о убрзавању процеса уласка у Европску унију“, уместо о „мерама за убрзавање“. Многе невладине организације покрећу иницијативе о доношењу програма, уместо иницијативе за доношење програма. Анализе о дотадашњем раду, уместо анализа дотадашњег рада. Случај о бесправно подигнутој бараци, тј. случај бесправно подигнуте бараке.
Предлошка синтагма „у односу на“ често доводи до непотребно гломазног псеудонаучног изражавања. Тако у вестима с берзе можемо прочитати: „Промет робе је мањи у односу на прошли месец.“ Боље је рећи да је промет робе мањи него прошлог месеца. Оптичарска радња на свом веб-сајту пише: „Предности сочива у односу на наочаре.“ „У односу на“ овде се може заменити предлогом „над“ или у „поређењу с(а)“.
Као што модни часописи поручују својим читатељкама да нађу инспирацију за лични стил у модним ревијама најпознатијих модних креатора, тако ви покушајте да нађете узор за своје изражавање, које уједно представља и вас, у начину говора професионалаца: наставника, професора, глумаца, лингвиста… Мој узор је и даље моја наставница српског језика.
