„Први пут с оцем на јутрење“

0

 Пише: Дејан Станишић, ученик другог разреда средње Економске школе у Вишеграду

Лаза Лазаревић, пицас реализма, творац je српске психолошке приповјетке. Прву приповјетку објављује у својим касним двадесетим, која добија наслов „Звона са цркве у Н.“. Након тога је пицас измијенио наслов у „Први пут с оцем на јутрење“.

Лазаревићев главник лик, Митар, обични сељак, изгубљен је у својој страсти –коцкању. Озбиљан и строг, вјечито тмуран и намрштен, Митар је био права слика ондашњег сељака, човјека проста, домаћина. Када поче свакодневно долазити касније кући него обично – Марици, његовој супрузи, било је јасно какво је проклетство притиснуло Митра. Да је пио, чини ми се, ни по јада. Када је једне ноћ изгубио сат на коцки, постао је нервознији и није имао нимало разумијевања за породицу, за особе које су мариле за њега. Сваки коцкар мора побјеђивати, сваки коцкар мора губити.

Лазаревићево перо је било умочено у невјероватно искуство. Писац је познавао судбине људи из свих слојева, а највише судбине сељака, једноставних људи, те је умио да их суптилно исприча до танчина.

Једанпут опет – јали је било десет, јали није – а њега ето из каване. Накривио једну астраханску шубару, преко прсију златан ланац с прста дебео, за појасом један сребрњак искићен златом и драгим камењем. Као да је сам ђаво Митру помутио памет. Мислио је да његовом битисању за карташким столом неће бити краја. Заправо, тако је и изгледало. Ако су брзо дошли ти златници, још брже су отишли. Проклетсво од Митра не оде, пратило га је у стопу. Имао је златнике, али није имао себе, био је то сада празан човјек. Митар-домаћин више није постојао, створио се нови он, Митар- коцкар. Море суза његове жене и страх у његовој дјеци за њега нису ништа значили – Митар и није знао за то, био је у свом свијету.

Коцкари почеше да се скупљају и у њиховој кући. Док је село мирно тонуло у сан, ђаво тек поче да се буди, Митар изгуби и прве златнике. Ишао све даље и даље, надајући се да ће успјети некако да их поврати. Био је то поход на вјетрењаче. Бдјење Марице и дјеце се и те кобне ноћи наставило, било им је теже него икад. Одите, децо, молите се Богу да нас избави од пропасти!, рече Марица. Изгубио је све, други су отишли, као што обично и бива.
            Лазаревић је био један од оних који су увијек вјеровали у породицу, док су личне жеље и прохтјеви били у другом плану, а то се и те како осјети у овој приповјетци. Он истиче моћ коцке да би је након тога одмах и деградирао, износећи на тај начин свој лични став о моћи једне породице.

Кажу да се кормилар познаје у олуји. Митар, сад потпуна супротност од онога што би волио да јесте, уђе у собу своје дјеце, скиде пажљиво онај сребрњак, тури га под џубе, натуче вес на очи, па брзо и целом ногом ступајући изиђе напоље. Дјечак изађе за њим, прикрадавши се вјешто успјевао је да га прати у стопу. Ноћ је била у бога дивота! Небо се сија, месец се цакли, ваздух свеж – нигде се ништа не миче. Онда видех бабу како се надвири на прозор од момачке собе, па опет оде даље. Стаде најзад под кров амбара, па извади пиштољ. Марица га спријечи у намјери која је у њеним очима била нејасна и апсурдна. Лазаревићева сентименталност и вјештина да читаоца држи у неизвјесности долазе до изражаја. Кад прође облак, обично се појављује ведар дан. Марица увјери Митра да вјерује у боље сутра, те подјели улогу главног лика ове приповјетке с Митром.
           У дјелу се јавља сребрњак, који је симбол, у овом случају, коцке (зла). Митар се осјетио богатим кад га је освојио на картању, била је то срећа за њега. 

Коцка може бити ужитак само за онога који има помућен ум, дефинитино. На крају га је тај исти сребрњак умало коштао живота, свега онога што је имао. Могао је много изгубити, али Лаза тако истиче чињеницу да је ипак Бог изнад свега.
             Лаза Лазаревић ме освојио овом приповјетком, као и многе друге, вјерујем, који је прочиташе, па ме свакодневно тјера на нова размишљања, а сваки пут ми кроз главу прођу нове поуке, нове идеје. Ваљда је то одлика великих писаца, а Лазаревић то свакако јесте. 

Коментари

коментара