Верујем да већина од вас колута очима на сам помен падежа и сматра да је све о њима и њиховој употреби научила када је била још у основној школи. Међутим, правилно коришћење падежа у свакодневном говору је нешто више од питања којима се они препознају (Први падеж: Ко? или Шта?). Многи од нас би желели да имају само један или два падежа, као што имају поједини страни језици, али ситуација је таква да их имамо седам и зато би требало да се подједнако добро служимо сваким од њих. У свакодневном говору и говору медија честе су грешке у склопу реченица, те грешке су најчешће мотивисане управо неправилном употребом падежа.
Тако се усталио генитив уместо инструментала. Најчешћи пример злоупотребе генитива настао је аналогијом према поводом тога и у вези са тим. Често се чује, да не кажем – једино се чује: у вези тога. Тако чујемо: „У вези вашег писма можемо рећи“; „У вези проблема који смо покренули“; „Обзиром да сте доставили сва документа.“ Правилно је: „С обзиром (на то) да сте доставили…“
Од именица које могу имати присвојни придев није добро употребљавати генитив. Лепше је и правилније рећи Лењинов булевар, него Булевар Лењина. Спортски коментатори, у жељи да делују ученије, користе рогобатне изразе: „Резултат Петрича на 1500 м“, а свима би јаснији и симпатичнији били када би рекли Петричев резултат. У најави за филм Црни лабуд писало је да се у филму обрађује мотив смрти лабуда. Колико је стилски лепше рећи мотив лабудове смрти. Неке именице не могу имати присвојни придев, нпр. презимена која се завршавају на -ски. Тада се мора употребити генитив. Они који воле да читају Црњанског сигурно су се запитали како се зову романи које је написао овај велики писац. Да ли су то Црњансковљеви, Црњанскови или нешто треће романи? Ниједан од одговора није тачан, то су једноставно романи Црњанског. Као и песме Тошета Проеског.
Последњих година, нарочито у језику штампе, примећује се нагло ширење конструкције „за + инструментал“ уместо правилне „за + акузатив“. Тако у електронским новинама читамо: „Појачано је интересовање за конкурсима“; „Има много разлога за демонстрацијама“. У ствари је појачано интересовање за конкурсе, а има много разлога за демонстрације.
Некада инструментал мора да се употреби с предлогом с(а). Каже се „Руковати машинама“, али и „Руковати с пет машина“. „Снабдевати некога материјалом“, али и „Снабдевати с доста материјала“. У неким конструкцијама употреба предлога носи појединачне посебне нијансе у значењу. Тако имамо: „Својим пастелним бојама слика делује умирујуће“, што значи да је умирујуће дејство искључиво последица пастелних боја. „Са својим пастелним бојама слика делује умирујуће“, тај предлог са даје другачију нијансу значењу. Умирујуће дејство је овде последица читаве слике, а не само пастелних боја. О изразу писати великим словом односно писти с великим словом својевремено се међу лингвистима водила полемика која је остала без коначног решења, па се мора сматрати да су оба облика подједнако добра. Који облик вама боље звучи?
Не може се допустити употреба инструментала у следећим случајевима: „Доласком свих учесника, конференција може да почне“; „Свој револт стањем у покрајини исказали смо безброј пута“. Једино правилно је: „Пошто су дошли сви учесници, конференција може да почне“ и „Свој револт због стања у покрајини исказали смо безброј пута.“
У разговорном језику често чујемо: „Зове ме сваких два минута“. Исправно је рећи да је он зове свака два минута. „Нисмо се видели целих месец дана“: „Нисмо се видели цео месец дана“. Исто и професорка може рећи: „Прегледала сам ваших 153 куцаних страна“, правилно је ваше 153 куцане стране.
Тешко је и захтевно говорити и писати правилно. Сви ми као појединци морамо се трудити да говоримо и комуницирамо што правилније, јер једино на тај начин чувамо језик и развијамо своју културу и себе као личности. У ову општу културу свакако спада и употреба свих седам падежа.
