О правопису укратко

0
Фото: em-ace.eu

Пише: Павле Ћосић

Име има магијску моћ, веровало се некада. Зато се неки називи никада нису смели изговарати, да се не би призвало зло, док су се неки именом својим призивали. 
Имена српског језика су разнолика, креативна и некада неочекивана. Све више се дешава да су преузета из страних језика, посрбљена или не. Питање је укуса, а о укусима не вреди расправљати. Или су то речи утехе за оне који не знају како би оправдали свој укус? Рекли би неки да вреди расправљати, јер можда уочимо нешто што нисмо пре или некоме отворимо очи. Како било… Вратимо се именима.
Јесте необично запетљано стање у српском језику када се говори о транскрипцији имена. Да ли је Марк Твен или Марк Твејн? Различити људи ће вам различито рећи. Франц Јозеф или Фрањо Јосиф? Зависи понајвише од епохе у којој сте учили о Хабзбуршкој монархији. Свакако је наша (када кажем „наша“, мислим „свих нас који пишемо“) грешка што у радовим, часописима, књигама не наводимо и име у оригиналу. Некада је велики напор и скоро немогућа мисија пронаћи одређене ауторе ако не знате како се пишу изворно.
Окренимо се зачас страним именима у српском језику. Nota bene, што би рекли стари Латини. Обрати пажњу! Нећемо преводити страна имена. Ако се жена зове Chiara, онда је Кјара, иако би реч као реч могла да се преведе на српски с „Јасна“. Ако су Пјер или Пјетро, нека буду Пјер или Пјетро, без обзира што су то имена еквивалентна с Петар.
Ипак, N. B., поново! Чињеница је да се поједини називи налазе дубоко укорењени у језичком и културном духу народа. У том случају свакако да се држимо тих традиционалних назива, али са свешћу о чињеничном стању ствари. Јесте на српском Беч, али знамо да говоримо о „Вијени“.
Да вам испричам сад једну причу. Прелиставам ја дневне новине летос. Део о култури, представљање књиге једног италијанског писца. Изненадим се и одушевим. Читам чланак. Књига је мање-више о историји књижевности, колико сам из чланка схватила. Приказ књиге диван, исцрпан, а сажет и занимљив. У оном малом уоквиреном квадрату дат резиме садржаја овог дела, прекуцана полеђина књиге, колико сам ја схватила. Између осталог, књига говори о човеку који се зове „Чичероне“. Ту стадох! „Чичероне“? 
Постоји изузетно битна личност у историји књижевности, посебно за реторику. Говорник који се цитира на свим језицима света. Италијани га зову „Чичероне“ (Cicerone). Ми га зовемо (мада изгледа не сви) „Цицерон“!

Коментари

коментара