Новинарско (не)знање

0
Фото: rs.seebiz.eu

 Пише: Јасмина Катински

Новинарски стил треба да је сажет, јасан и да преноси недвосмислене информације. О разним начинима да се једноставан текст закомпликује већ смо говорили. Фразе и гомилање речи нису једини примери нарушавања читљивости текста, његове прегледности и информативности. Граматичке и правописне грешке су подједнако непожељне, нарочито када се има у виду да су медији један од главних чинилаца који утичу на језик и усвајање његових правила и неправилности. Ево најчешћих „уљеза“.

Прочитах скоро наслов у новинама: Контролор оженио шверцерку. Изненадих се како је могло да дође до тако велике штампарске грешке – вероватно је новинар желео да каже да је контролор оженио шверцера. Писао му казне, писао, и на крају одлучио да га ожени и тако га доведе у ред. Баш лепо од њега, помислих. Нашао је том шверцеру младу, платио трошкове свадбе… Али не лези, враже! Читам тако даље текст и закључујем: нема ту штампарске грешке! Реч је ипак о шверцерки, особи женског пола. Као онда било ко може њу оженити када знамо да израз оженити неког може да се употреби само у случају када, на пример, отац жени сина?

Тада схватих – реч је о граматичкој, не о штампарској грешци. Новинар је направио омашку коју, иако је честа у свакодневном говору, не сме направити. Као што  шетате с неким, тако можете само оженити сe неким. Не бисте никада рекли да је жена удала мужа, зар не? Откуд вам онда идеја да муж може оженити жену? 

Мислила сам да се нисам потпуно пробудила када сам једног јутра (или једно јутро) угледала на аутобуској станици рекламу – Из Египта с’ љубављу. Убрзо сам схватила да не сањам и да је цео град био облепљен дезинформацијом да се предлог „с“ пише с апотрофом. Убрзо су тај наслов пренеле новине и телевизије не размишљајући о томе како је написан. Приметила сам и да многи у томе нису видели ништа нелогично – из предлога „са“ изостављено је слово „а“ и на његово место долази апостроф. Лепо запажено, али нетачно! Предлог „с“ у основном облику гласи „с“. Облик са употребљава се само у ситуацијама када следећа реч почиње сугласником који је сличан гласу с – с, ш, з, ж (са сестром, са шумом, са женом, са звездом). Дакле, пошто је то „а“ у варијанти „са“ уметнуто, а не изостављено у облику „с“, никада с овим предлогом не треба писати апостроф. Слична је ситуација и с предлогом „к“ (ка). Дакле, своје поруке, писма и мејлове увек завршавајте с поштовањем, не с’ поштовањем. Оставићете бољи утисак.

Често можемо чути у медијима: Драги гледаоци, гледајте наше информативне емисије како би увек били у току. Након такве реченице сам потпуно збуњена. Ко су они који треба да буду у току и зашто ја морам да гледам емисије да би они знали шта се догађа? Шалу на страну, јасно је шта је водитељка желела да каже. Али није јасно зашто је себи дозволила да погреши облик помоћног глагола. Као што бих ја волела да се бар на телевизији, радију и новинама исправно користи потенцијал, тако би и она морала знати да је правилно рећи само бистебили, ако се говори о другом лицу множине. Ово би које сви тако волимо употребљава се само у три случаја: ти би знао, он би знао, они би знали. Не желим да вас подсећам на чувене лапсусе попут они бих рекли, ти бих радио, и сличних. Ипак, нек се нађу у овом тексту, за сваки случај.

Нажалост, сви ови примери су из стварних текстова и ситуација, иако је реч о правилима које би сваки образован човек морао да зна. Овом приликом нећу објашњавати све остале омашке приликом писања запете, погрешне употребе падежа, нестручних скраћеница. Добар новинар себи не би смео да дозволи да доктор постане неки тамо други, ни да часови постану хасови (од чега ли је скраћеница х уместо ч). Такве грешке одвлаче пажњу од саме вести, пружају лош пример и кваре језик. Будите опрезни и увек будни. Ни медији нису као што су некад били. Од када су лектори постали угрожена врста, свако треба да се нађе у улози „ловца“ на грешке. Једино тако им можемо стати на пут.

Коментари

коментара