Јесте ли икада прочитали роман који је у вама изазвао превелику дозу бијеса и љутње? Да ли вас је икада понашање једног измишљеног лика успјело распламсати и избацити из такта? Нисте? Онда је овај роман као створен за вас. „Ловац у житу“ је дјело прослављеног писца Дејвида Селинџера, дјело које га је учинило иконом свих младих генерација.
Селинџеров главни лик је Холден Кофилд, симбол тинејџерског бунта, побуњенички настројени адолесцент у чијем понашању велики број младих проналази ставке свог понашања.
Седамнаестогодишњи Холден одлази на психоанализу у једну Њујоршку клинику, гдје свом психоаналитичару препричава догађаје који су обиљежили његову претходну годину.
Главни лик потиче из просјечне америчке породице. Има родитеље, брата и сестру. Д. Б. Кофилд је његов старији брат и познати холивудски писац, а њихова сестра – Фиби, још иде у основну школу и врло је интелигентна. Холден управо њу највише воли. Неколико година уназад Холден је изгубио брата Елија, што је промијенило смјер његовог живота. Спавао сам у гаражи оне ноћи кад је умро и поразбијао сам голом руком све оне проклете прозоре, онако, из чиста бијеса. Тих, миран, повучен – Холден је постао тотална супротност томе. Постао је изгубљен.
Холден је трипут избачен из школе, услиједио је и четврти пут. Сазнаје да ће морати да напусти школу због нерада и лошег успјеха (пао је из свих предмета осим из енглеског језика). Субота је. Родитељи га очекују тек у сриједу, а прерани долазак кући могао би изазвати сумњу у њиховим очима. Иако је знао да ће родитељи свакако сазнати за ово породично разочарање, одлучио је да се на појављује код куће до сриједе. Како искористити међувријеме?
За време велике утакмице у школи, из које је управо избачен, одлази код свог професора јер је незаинтересован за утакмицу. Професор га хвали, говори му да је могао много, а да је учинио мало. Тада Холден постаје прилично нервозан и нестрпљив. Враћа се у своју собу да узме ствари и, као и обично, наилази на Еклија, момка који живи у соби до његове. Екли је имао обичај улазити у његову собу, што се Холдену никако није свиђало. Међутим, врло успјешно га је успјевао игнорисати, иако је био бијесан. Убрзо након тога Холден улази у свађу са својим цимером – Страдлетером. Свађа се окончава тучом.
Не желећи да се у кући појави прије сриједе, он одлучује да до тада борави у хотелу у Њујорку. Холден путује таксијима, сваког таксисту упита: Kуда одлазе патке када се заледи језеро у Централ парку?, на шта свaки прилично имплусивно реагује. Упознаје многе дјевојке у баровима Њујорка. Једном приликом, враћајући се у хотел, на улазу у лифт зауставља га човјек питајући га да ли је заинтересован за услуге једне дјевојке. Одговара му потврдно, иако се на крају испоставља да није био заинтересован. Због препирки око плаћања Холден бива претучен од стране њеног макроа.
Наредне вечери одлази кући. Ризикује да се сретне с родитељима. Међутим, вечерас нису ту, ту је само његова сестра која тихо спава. Чује његове кораке и буди се. Ех, чија ли је срећа тада била већа – Холденова или Фибина? Можда то и није битно. Током разговора Холден јој је објаснио цијелу ситуацију. Она је све то претпостављала, а Холден је био (по ко зна који пут) одушевљен њеном интелигенцијом и интуицијом. Обећава јој да ће се видјети прије сриједе. Одлази. Тада се нешто ломи у њему: одлучује отићи на запад. Међутим, прво жели да се поздрави са сестром – симболом његове среће и мира. Она жели да иде с њим, а он то никако не смије да дозволи. Ћутање. Тишина. Фиби се љути на њега због тога. На њено огромно залагање Холден одустаје од своје идеје, те одлази с њом у зоо-врт и на вртешку. Гледајући је срећну, постаје срећан. Био је то први пут да се искрено смијао од смрти свог брата Елија. Први пут. Фиби га је пита шта жели да постане, а он јој одговори да би волио да буде ловац у житу којем би била дужност да спасава дјецу која трче према амбису.
Цијелим књигом се прожима Селинџерова ироничност: Холден презире преваранте и лажљивце, иако је један од њих, што и сâм потврђује: Само да престанем лагати. Кад једном почнем, у стању сам лагати сатима.
Читајући „Ловца у житу“, али и након тога, покушавао сам схватити зашто је Холден имао тмуран поглед на свијет и људе. Вјероватно је, скоро сам увјерен да јесте, то била смрт његовог брата Елија. И даље је био изгубљен, изгубљен од тражења смисла живота.
Нешто ме је нарочито заинтересовало у вези с овим дјелом: 1980. године Марк Дејвид Чепман је убио Џона Ленона, славног британског музичара. Сигурно се питате какве то везе има с овим романом? Наиме, када је М. Д. Чепман ухапшен, убрзо након извршеног убиства, примјетили су да је код себе имао овај роман. Занимљиво, зар не?
Знате ли ви куда одлазе патке када се заледи језеро у Централ парку?
