Ко разуме – схватиће!

0

Тешко нама ако је тачна изрека: Реци ми шта читаш, па ћу ти рећи ко си! Ко још чита Еп о Гилгамешу, Еурипида, Бокача, Дантеа, Расина, Стеријину поезију и да не набрајам даље уморили бисте се и ви и ја! Када сте последњи, или да не питам први пут, из библиотеке позајмили Балзака, Толстоја, Сервантеса, књигу поезије Ђуре Јакшића, а да то није било намењено школској обради лектире? На огласним таблама библиотека у које сам улазила последњих година постављени су спискови најчитанијих књига и писаца за текући месец или за текућу годину. На сваком од њих, у самоме врху, били су добитници актуелних награда: Нобелове или НИН-ове награде. Иза њих следе имена попут Паула Коеља, Антонија де Мелоа, Скота Пека, Софи Кинселе и многих других. Савремени читалац воли актуелности, то му се не може замерити. Но где су Његош, Ђура, Лаза, Пушкин, Ман, Пруст, Хамсун и толики великани светске литературе? Где су на страницама дневника читања сви они на које нас је основношколско, средњошколско, а неке и високошколско образовање упућивало као на „највеће“, „узорне“, „незаобилазне“? Распитујући се о читалачким навикама савременог читаоца у Србији, дошла сам до закључка да ће ово бити столеће великих открића јавних тајни српског џет-сета и период доминације романа лика грабљивице као и читаве галерије ликова девојака из краја. Један нови друштвени тип је већ ушао у литературу: спонзоруша и купохоличарка битку бију за превласт! Биографије славних служе као узор-дела аутобиографија њихових мање славних пријатеља. Међутим, још је Балзак рекао да не треба кривити огледало ако је слика ружна!

Данас је Бранко незанимљив ђацима, а за читање и разумевање Његошеве Луче микрокозме као да је потребна виша сила. Ја бих волела да грешим у тврдњи да су Стерија и Момчило Настасијевић у читалачком смислу  данас скрајнути писци, при чему изузимам перцепцију поменутих писаца у научним књижевним круговима. Али ме читалачка реалност демантује! И након што сам одлучила да саму себе оповргнем у острашћеном уверењу да последње године у српској литератури ништа значајно нису донеле, у матичној библиотеци сам потражила неке од класика прошлогодишње и овогодишње домаће литературе (гротеска је намерна!). Нема слободног примерка! Библиотекарка каже да може да ме стави на листу чекања, ако желим, али и да те исте књиге могу купити на неком од киоска и то по веома симболичној цени. Захвалим или захвалим се (закључите сами), па се упутим ка оближњој трафици. Али нестало! Продавачица ми каже да је просто разграбљено! Нема везе, ионако издавачи спремају нову туру! Сваке недеље нових 50.000 примерака! Имате каже уз данашње издање дневних новина поезију Лазе Костића… Сачекајте тренутак… Да, имамо и Стерију и Змаја и Настасијевића… то није „ишло“. Остало још од прошлог месеца. Ма не, ко то још чита! – одбијем ја. Чекам ја свој примерак. Али се у тренутку предомислим ─  Добро, дајте ми Настасијевића, ипак! Да се подсетим вредности старих док се не уверим у ове нове!

Коментари

коментара