Како се пише писмо

0
hz536n/George Thomas / photo on flickrПреузето са © Описмени се. Сва права задржана (2011-2015). www.opismenise.com

 Пише: Тања Милановић

Кампања „Није тешко бити фин“ одавно је прошла. Нељубазност је победила, ипак, и од кампање је остала само парола за сећање. 

У нашој земљи је некултурно бити културан, јер то није у моди. Можете до бесконачности слати пријаве на конкурсе (а пријава за конкурс значи да желите представнике комисије пријавити властима јер је конкурс био непоштен – правите разлику;), нико вам неће одговорити. Неће вам се чак ни захвалити. Тако је када говорим о конкурсима. Срећом, у нашој земљи живе „светски“ људи (кажем светски јер је у свету нормално да вам увек одговоре на мејл, без обзира што нису заинтересовани за нешто што им ви предлажете). Такви људи, светски људи у Србији, радо ће вам одговорити на мејл, осећаће се почаствовано што сте баш њима писали и искрено ће вам захвалити на свим предлозима, сугестијама и критикама (такве људе ћете лако препознати по томе што они одговорно раде свој посао, по томе што им значи шта ви мислите о њима, по томе што поштују време оног који им је писао). Дакле, оно што су некад била писма, данас су то, у ери интернета (малим словом ако се не мисли на компанију „Интернет“), мејлови (или имејлови, а на визиткартама можете написати e-mail). 

Да научимо сад како се пише писмо (пословно, најпре).

Писмо почињемо обраћањем. Начин обраћања зависи од тога коме је писмо упућено. Можемо почети са: поштовани, драги, уважени итд. Ако се некоме обраћамо – користимо вокатив, што значи да после вокатива обавезно (и увек, и без изузетка) иде запета. Дакле, нећемо користити изговор: „Правопис се стално мења…“, јер се ово никад није мењало нити ће се икад мењати. Мајке ми. 

Драги,
Поштовани, 

Већ смо научили да се и име и презиме (углавном) мењају по падежима. У пословној кореспонденцији најбоље је обраћати се једној особи (којој први пут пишемо) презименом. Тиме остављамо утисак некога ко поштује оног коме пише (а неки људи су често склони да пишу само кад треба да критикују или да искажу некоме да га не поштују; но није увек тако, на срећу; било како било – треба најпре да поштујемо себе, а то доказујемо тиме што знамо форму писма). Уколико пишемо некоме други или трећи пут, обратићемо му се именом (мада је то стилски присније, па је на нама да просудимо шта је прикладније). 

Поштовани господине Марковићу,

Поштовани господине Петре,

Оно што се сви питају је како наставити: у новом реду или у продужетку. Обрадоваћу вас: избор је на нама, али: ако писмо настављамо у истоме реду, следећу реч писаћемо малим словом (пример број 1), а ако одлучимо да следећу реч пишемо у новоме реду, наредна реч почињаће великим словом (пример број 2).

Пример број 1: Поштовани господине Марковићу, пишем…

Пример број 2:  

Поштовани господине Марковићу, 
Пишем… 

Сада долазимо до оног чувеног: да ли је Ви или ви? Ако се обраћамо господину Марковићу и ако га не познајемо (или га познајемо, а поштујемо га, персирамо му и сл.) писаћемо му: 

Поштовани господине Марковићу, пишем Вам…

Или:

Поштовани господине Марковићу,
Пишем Вам…

Ако је, међутим, господин Марковић, кога познајемо, изричито захтевао од нас да му не персирамо јер смо приближних година, писаћемо му (великим словом јер, и поред неперсирања, исказујемо поштовање):

Драги господине Марковићу, пишем Ти…

Или:

Драги господине Марковићу,
Пишем Ти… 

Када је у питању форма писма, најбоље би било да писмо има и увод, и разраду, и закључак (јер је тако прегледније, поготову ако је дуже). Али ако писмо шаљемо фирми (предузеће, компанија) и нисмо сигурни ко ће писмо читати, тада се обраћамо целом колективу (нпр. редакцији, уредништву, одсеку за маркетинг, одсеку за менаџмент и сл.), тада заменицу другог лица множине пишемо малим словом:

         Поштована комисијо (на пример), пишем вам…

Или:

 Поштована комисијо (на пример),

Пишем вам…

Писмо завршавамо, барем би тако требало, неком од следећих речи (или синтагмом):

 Искрено Ваш (ваш),

 Срдачан поздрав,

 До следећег писма,

 Поздрав,

 Искрено,

И испод тога иде наш потпис: 
_______________________ (име и презиме оног ко је писмо послао)

 

Драги пријатељи, 

Хвала што свакога дана радите на себи. Верујте да људи који читају писма могу много тога сазнати о вама на основу правописа и граматике. Зато се увек трудите да своје писмо преконтролишете пре него што га пошаљете, јер ћете, ако ‘прогутате’ много слова, одати утисак немарне особе; јер ћете, ако вам не буду одговорили, макар знати да се речца ‘не’ и глагол увек одвајају; јер ћете, ако не будете задовољни одговором који сте добили, имати искуства у слању писама. И пишите нам, јер ћемо бити срећни да сазнамо шта сте од нас научили.

 

Искрено ваша,
Тања Милановић

Постскриптум (лат. post scriptum – после свега, накнадно дописано): 

  • P. S. (Ако имате нешто да додате, најбоље је ову скраћеницу за постскриптум писати латиницом, али је можете писати и ћирилицом на два начина: П. С. или ПС; ако је пишете с тачкама, као у првоме примеру, после сваке тачке следи размак.) То би било све. Пишите нам. 

 

Коментари

коментара