Ако бисте данас некоме на српском језику срдачно пожелели да се нађе у устима вука, вероватно би тај неко, исто тако срдачно, вама пожелео да одете на неко друго место. Међутим, када у италијанском језику желите некоме срећу у нечему што му предстоји, кажете му управо то: „In bocca al lupo!“ (дословно: у уста вуку). Уместо „хвала“, особа којој сте пожелели срећу одговориће с „crepi il lupo“ (дословно: нек цркне вук). Постоје многа објашњења о пореклу овог израза. Једна од верзија каже да израз долази из ловачког жаргона и да значи „добар лов“. Наћи се „у устима вука“ значи „наћи се тик испред вука“, тј. у најбољој позицији да се исти улови. Израз је, дакле, упућивао на успех. Интересантно је да се изрази којима се директно жели срећа избегавају због сујеверја, као да ће се догодити управо супротно од онога што се жели. Израз In bocca al lupo! има свој еквивалент и у енглеском језику (Break a leg!, дословно: сломи ногу).
Оно што је мало вероватно да ће се догодити – у Србији ће се догодити кад на врби роди грожђе, а у Италији на грчке календе (alle calende greche). Kаленда je био први дан сваког месеца у римском календару, док у грчком оне нису постојале. За Римљане је календар представљао књигу у коју су се бележиле камате које су приспевале на плаћање сваког првог дана у месецу, тј. на календе. Израз је први употребио император Август имајући на уму дужнике који ће, по његовом мишљењу, своје дугове платити на грчке календе, тј. никада.
Док у Србији има оних којима фали покоја овчица, у Италији има оних којима фали покоји петак (mancare qualche venerdì). Израз је, вероватно, настао из веровања да превремено рођеним бебама, које су имале неки недостатак, фали понеки петак, јер су се петком традиционално одржавали магијски и окултистички ритуали.
Ако желите да нагласите да је нешто било веома, веома давно, рећи ћете да је то било када је још Берта прела (quando Berta filava). Берта је била мајка Карла Великог и жена Пипина Малог. Једном, током пута на који је кренула да би упознала свог будућег мужа Пипина, принцезу су отели и заменили је ћерком њене дворске даме, али је она успела да побегне и да се сакрије у кућу једног дрводеље, код којег је провела године занимајући се предењем. Пошто је превара откривена, Берта се вратила на двор и заузела место које јој је припадало. Она је свом мужу донела сву тканину коју је током година испрела, а он је њој заузврат поклонио онолико земље колико је та тканина могла да прекрије. Отада Берта више не преде.
Сваки језик има своје идиоме, изреке и пословице. У дословном преводу на други језик оне могу бити сасвим јасне и разумљиве, док је у појединим случајевима фразеолошко значење потребно ускладити с културом, обичајима и духом језика на који се преводи.
Када неко у италијанском језику у разговору одређује пол анђелима (discutere del sesso degli angeli), он млати празну сламу. У италијанском језику онај ко спава – неће упецати рибу (chi dorme non piglia pesce), док у српском језику онај ко рано рани, две среће граби. У Србији онај ко први дође девојци, добија девојку, а у Италији онај ко први дође, има право први да меље (chi prima arriva prima macina). Тек да не буде да је код других све боље. Онај ко жели све – у српском језику ће желети и јаре и паре, а у италијанском ће хтети да сачува и козе и купус (salvare capra e cavoli). Док у Србији врана врани очи не вади, у Италији пас не једе пса (cane non mangia cane). Код њих онај ко се узда у срећу, гради куле од песка (chi crede alla fortuna fabbrica sulla rena), а код нас се у срећу узда луд, а паметан у свој труд. У српском језику ако није шија, онда је врат, у италијанском ако није супа, онда је мокар хлеб (se non è zuppa è pan bagnato). У српском језику тиха вода брег рони, а у италијанском иста та тиха вода руши мостове (acque chete rovinano i ponti). У Србији нешто легне као кец на једанаест, а у Италији као сир на макароне (capitare come il cacio sui maccheroni). Ако неко не види даље од сопственог носа, то значи да су му очи обложене пршутом (occhi foderati di prosciutto). Код нас је тешко жабу у воду натерати, а у Италији позивају зеца да трчи (invitare la lepre a correre). Српски језик топло препоручује да се прво скочи па онда каже „хоп“, а италијански саветује да се не говори о мачки ако се она нема већ у џаку (non dire gatto se non ce l’hai nel sacco). Овде се нешто иза брда ваља, а тамо мачка лежи на јајима (qui gatta ci cova).
Но изреке и фразеологизми у српском и у италијанском језику нису увек различити. Они који пуно троше у оба језика имају шупље руке (avere le mani bucate), људи могу бити добри као хлеб (buono come il pane) и ћутљиви као рибе (muto come un pesce), једна ласта не чини пролеће ни нама ни њима (una rondine non fa primavera), они који плачу роне крокодилске сузе (lacrime di coccodrillo), и тамо вук мења длаку, али ћуд никада (il lupo perde il pelo, ma non il vizio). И код нас и код њих празна врећа не стоји усправно (sacco vuoto non sta in piedi), купује се мачка у џаку (comprare la gatta nel sacco) и јавља се гром из ведра неба (fulmine a ciel sereno). И у Италији риба смрди од главе (il pesce puzza dalla testa), а брига се удара на весеље (canta che ti passa).
Месеци су такође нашли своје место у пословицама. У Италији пролеће у фебруару увек доноси неку невољу (primavera di febbraio reca sempre qualche guaio), ако је април мокар, сељак је срећан (aprile bagnato, contadino fortunato), ако се жели добра жетва, треба да се сеје у јулу (semina di luglio se vuoi un buon puglio), ако је октобар топао, фебруар ће бити хладан (ottobre caldo fa freddo febbraio), ако у новембру мрзне, жетва ће бити лоша (novembre gelato, addio seminato), а децембар пун снега доноси срећу сељаку (dicembre innevato, contadino fortunato).
Интересантно скривено значење се може наћи и у бојама. Еминенција је сива (eminenza grigia), крв плава (sangue blu), а овца црна (pecora nera). Ако немате новца, ви сте у италијанском језику у зеленом (al verde), ако сте непоправљиви оптимиста, онда све видите црвено (vedere tutto rossa), ако јело једете потпуно незачињено, једете га у белом (mangiare in bianco), ако вам је живот монотон, онда је ваше постојање сиво (esistenza grigia), ако се много плашите, имате плави страх (avere una fifa blu), ако волите да читате крими приче, волите жуту књигу (un giallo), а ако имате много животног искуства, онда сте видели живот у разним бојама (vederne di tutti i colori).
И за крај, желим вам да у животу пливате у мору млека (nuotare in un mare di latte, тј. да вам тече мед и млеко) и да вам све што радите буде лако као испијање јајета (facile come bere un’uovo, тј. просто као пасуљ).
