Срели се на Сајму књига у Београду господин Укус (у даљем тексту У) и господин Неукус (у даљем тексту Н). Пролазећи поред њих, случајно сам чула о чему разговарају.
У: Постојим вековима уназад, али изгледа да у 21. веку не могу опстати јер су ме слабо хранили, смршао сам, говото да сам се осушио.
Н: Ма ко ти је крив! За време револуција крио си се по неким ћорсокацима, за време ратовао бежао си заједно с онима који су те подржавали, покушавали су и да те спале на ломачи, а ти си ипак опстао. Е сада више нећеш моћи, дошао је мало ред на мене.
У: Како, бре, мало? Заузео си скоро цело тржиште.
Н: Ја постојим јер је много више оних који воле мене, него што је оних који воле тебе. Досадан си; не(у)ким људима често није јасно шта хоћеш да кажеш, причаш о правим вредностима, али мораш да схватиш – ово је 21. век, не(у)ке људе не занима о чему паметном ти имаш да говориш, њих не занима што си ти био најбољи пријатељ неког тамо Достојевског, неког тамо Гогоља, неког тамо Андрића, неког тамо Црњанског. Њихово време је прошло. Моји најбољи пријатељи су: доконе спонзоруше – не знам јеси ли чуо да их је свет пун, непросвећени малограђани (а они живе чак и у највећим градовима), лажни просветитељи, људи који желе на брз начин да сазнају јефтин трик. Моји најбољи радови су: Како да од мушкарца направите тигра (то ми је један од најбољих радова икад), Како да вам он(а) једе из руке, Како од глупе жене направити жену свог живота, Како да Ја поново будем Ја, Како да зарадите милион – а да не радите ништа, Како да постанете витки без дијете, Како да научите да имате сопствени Неукус уз моју помоћ, Како се обогатити штампањем књига о Неукусу (тј. мени), Како јефтину маглу скупо продати, Најновији трачеви, Ко је с ким био док сте ви спавали... Ето, зато ја опстајем – људи ме воле, људи ме обожавају. Једва чекају да одвалим неку глупост, да се похвалим како се зовем Приручник за удаваче, Господин Неукус – најпопуларнији продукт 21. века, и људи полуде. Хрле да ме упознају.
У: Поред свих глупости које сам сада чуо, питам се како ти успева?
Н: Веома лако. Постоји нека наука, шта ли је, маркетинг. Ту раде људи који мене, Неукуса – треба да представе јавности (уз најбољу рекламу, разуме се), да ми ставе добру машну око врата и ја сам спреман. Ти добри људи смисле: Читајте ме, читајте ме! Ти добри људи су принуђени то да раде јер ће у супротном изгубити посао. Хи-хи, баш сам зао!
У: Али они се користе психологијом и стварима забрањеним законом?
Н: Ма каквим стварима забрањеним?
У: Па строго је кажњиво улазити људима у подсвест (јер свесно те никада не би подржавали) и бомбардовати им мозак реченицама као што је та.
Н: Причаш глупости!
У: Не, никада ти не бих одузимао такву част.
Н: Не разумеш принцип по ком 21. век функционише, а то је принцип по ком ја владам – ја презентујем кич; ја представљам огољеност; код мене нема ничега скривенога – ако људи желе простаклук, ја им га дам. Ако људи желе лаку забаву, ја им је дам. Ако људи желе јефтине ствари речене на још јефтинији начин – ја им то дам. Код мене нема о чему да се размишља. Људи данас неће да размишљају, а ти тражиш, брате, много да се размишља. Причаш неким речником који не разуме нека девојчица којој је битно да има скупу торбу и да њоме упеца мужа Несклада – иначе мог рођеног брата.
У: Па од мене те исте девојчице могу да науче како да постану боље, шта су праве вредности…
Н: Ма то никог не занима данас, схвати!
У: Нећу да схватим. Не генерализуј! Ти желиш да ја одустанем. Некад сам се дружио с Данилом Кишом – сјајан тип. Упознао сам и Растка Петровића, занимљив господин. Заједно смо писали књигу Дан шести. Колико смо се само мучили док нисмо објавили тај роман. Упознао сам и Бекета, и Пруста, и Булгакова. А тек Андрић какав је био! С њим сам много волео да се дружим. Ја, тј. Укус, и Генијалност, мој рођени брат, помогли смо му да добије Нобелову награду за књижевност.
Н: А јеси ли чуо за Гету?
У: Каквог Гету?
Н: Па оног славног писца што ради као ди-џеј. Не могу да верујем да живи 300 година. Како ли му само успева да пише књиге и да се бави музиком. Ништа одавно није написао, сад само пушта музику.
У: Неукусу, ја говорим о славном Гетеу. Није ни важно, ти то не разумеш. Докад планираш да владаш?
Н: Не знам, кад престану да ме траже – тад ћу да се повучем. Извини, хиљаде људи ме чека на штанду. Морам да идем да им се потпишем на књигу.
У: И мене чекају. Ево, ту је 30 људи.
Н: Па кад немаш рекламу, зато их је тако мало.
У: Мени не треба реклама. Људи који знају ко сам ја – знају и где да ме нађу. А ти брзо излазиш из моде!
Н: Али док владам, неуништив сам! Збогом!
