Да ли и ви понекад волите да направите компарацију придева и да се нашалите на рачун исте? Како беше гласи компарација придева брз? Брз, бржи, најбржи, метла… У овом тексту осврнућу се на употребу прилога јако.
Седела сам пре неколико месеци у друштву једног младог новинара који је причао на неку тему баш дуго, а ја – с времена на време – била згранута његовим конструкцијама: Он је ЈАКО добар човек! То ми је ЈАКО познато. ЈАКО добро знам. И тако унедоглед: јако, јако, јако… Због тога ми се завртело у глави и морала сам да одреагујем – иако сам знала да нећу проћи добро. Покушала сам прво да му објасним, да ми ВЕОМА (а не ЈАКО) смета и не прија мојим ушима његова употреба прилога ЈАКО. А због чега је то тако? Објаснићу на веома једноставан начин.
То ми се ЈАКО пуно свиђа. Људи често употребљавају прилог јако уз придеве. Уз придеве може се употребљавати у таквим конструкцијама ВЕОМА или ВРЛО. Тако да лепше звучи. Он је веома добар човек, а не: Он је јако добар човек, јер би значило да је он снажно добар човек. А то је помало апсурдно, зар не? Сијасет је оних који се баве неким јавним послом и притом греше у употреби овог прилога. Постављам питање, да ли је то плеоназам? Слична ситуација ми се десила кад сам спремала конферансу за матурско вече са колегеницом. Била је саставила говор, и донела да га прочитамо са ученицима који су водили програм. И онда је уследила реченица: Ова школа извела је на пут јако пуно добрих ђака… Ау! Почелa је расправа о томе да се то не каже тако. А онда је она дала објашњење да је ту конструкцију чула на телевизији, да многи говоре тако. Успела сам некако да изменим реченицу, али – верујте – није било пријатно. Бар не мени. Нисам тиме мислила ништа лоше, а бојим се да су ме схватили погрешно. И ја сам та која учи на грешкама. Па живи смо људи, сви грешимо.
У Речнику српскога језика пише: јако прилог 1. а. са великом снагом, снажно, силно: лупати. б. врло много: трошити. 2. тесно, чврсто. Или пак: веома прилог (УЗ ОПИСНЕ ПРИДЕВЕ, ПРИЛОГЕ И ГЛАГОЛЕ) казује већи степен особине, односно да се нешто ради, дешава у великој мери.
Велико је двоумљење приликом употребе овог прилога. Клајн има право када каже да оваква употреба не припада вишем регистру употребе језика, што ће рећи да у формалнијем изражавању овде боље пашу други наведени интензификатори. Ван дискусије је прилог јако, који је у новије време ушао у београдски жаргон, а који се у српском стандардном језикуникада није користио и потпуно је неправилан у том значењу (сме се користити у значењу снажно). Јако сам слаб – звучи попут чувеног војвођанског – здраво сам болестан, као што рече нека девојка.
Mислим да се „јако“ потенцира без икакве потребе. „Јако слабо“ подносим кад људи „јако често“ досађују са овим „јако“… Видите како „јако много“ иде на нерве док се чита?
