И инфинитив и да + презент

0

 Пише: Тања Милановић

Људи напола информисани су најгора врста (не)људи која постоји. Од тога нема ничег горег. Онај који не зна – с њим је лако, дâ се научити. Онај који допола зна, а одатле се прави паметан – с њим је много тешко. Тако се у нашој језичкој пракси, најчешће међу овом другом категоријом (не)људи (да, склона сам поделама!), угнездила заблуда да је инфинитив хрватски (и германски) и да ми, Срби-патриоте, морамо користити конструкцију да + презент. Недавно ми је једна читатељка писала да је њих уважени професор на факултету у Новом Саду учио да је инфинитив у српскоме језику неправилан и оштро их кажњавао ако уместо инфинитива не користе да + презент. О незнање, моћно ли си! Како не би било забуне – то је будалаштина. Дакле, у српскоме језику потпуно су равноправни и инфинитив и конструкција да + презент. Не терајте ме да понављам двапут. Инфинитив је, подсетићу, не само хрватски и германски, већ и српски и словенски. То што га Хрвати чешће користе за допуну непотпуним глаголима (хрватски: Она поче учити; српски: Она поче да учи), не значи да је инфинитив главно својство и обележје хрватскога језика.

У српскоме језику разлика између инфинитива и конструкције да + презент је, углавном, стилска. Конструкција да + презент употребљава се како би се избегло „дакање“, које резултира какофоничним (немилозвучним) изразом. Ако кажемо: Морам то да урадим јер не могу да нађем други начин, не звучи баш милозвучно. Али ако кажемо: Морам то урадити јер не могу да нађем други начин, е то је већ боље. С тим у вези, инфинитив је економичан. Наравно, и с тим треба бити обазрив. Јер ако бисмо у реченици употребљавали само инфинитив или само конструкцију да + презент, израз би био такође какофоничан, а српски језик монотон. Зато је најбоље, као и у свему, умереност и комбинација.

Инфинитив се у српскоме језику употребљава за грађење будућег времена: Ја ћу овде остати, а не: Ја ћу овде да останем. У безличним реченицама инфинитив, такође, треба употребљавати: Кад влада безакоње, штета је не снаћи се. Тако је боље рећи: Можете ли ме упутити како то да урадим?, уместо: Можете ли да ме упутите како то да урадим?

Веома је занимљиво, можда о томе досад нисте размишљали, да искази често нису чак ни приближно слични у зависности од тога да ли се употребљава инфинитив или да + презент.

Ако ви, на пример, славите рођендан и желите свом пријатељу Мики рећи  да је његов пријатељ Лаза непожељан на вашем слављу, рећи ћете: Лаза неће доћи (наредба).

Ако, међутим, ваш пријатељ Мика вама каже да његов пријатељ Лаза неће доћи, рећи ће вам: Он неће доћи. Употребљен је инфитив и има два значења: наређење или констатацију.

Ако је ситуација обрнута, и Лаза нема жељу да дође на ваше славље, пријатељ ће вам рећи: Он неће да дође.

  • Ви наређујете: Он неће доћи.
  • Пријатељ вам саопштава: Он неће доћи.
  • Пријатељ вашег пријатеља не жели да дође: Он неће да дође.

Ако кажете за неког, на пример: Он није знао лагати, то значи да је тај човек увек говорио само истину. Али ако кажете: Он није знао да лаже, тај неко није био свестан да изговара лажи, тј. све што каже је лаж.

Богатство једног језика огледа се у томе колико људи, заправо, познају свој језик и колико умеју њиме да се служе. Српскоме језику учинићете велику услугу уколико будете користили и инфинитив и да + презент.

Коментари

коментара