У Србији, када се одговара на телефонски позив, уобичајено је да се каже хало када се подиже слушалица. Српски језик је усвојио овај поздрав из енглеског језика (енгл. hello — хало) и прилагодио га свом изговору.
У италијанском језику реч за јављање на телефон гласи pronto, што би у преводу на српски језик било — (бити) спреман. У давно време, када је телефон тек ушао у употребу, телефонске везе су биле оствариване преко централа. Особа која телефонира прво је контактирала с оператерима, који су успостављали везу, говорили када је веза „спремна“ и питали особу да ли је „спремна“ да преузме везу.
— Да ли је спремна (веза)?
— Није.
— Да ли је спремна?
— Није још.
— Је ли сада спремна?
Интересантно је да се енглески израз hello, до појаве телефона, није употребљавао у разговорном језику, већ се користио да би привукао нечију пажњу или изразио изненађење. Врло је вероватно да је енглески једини језик у којем се израз којим се јавља на телефон користи и као поздрав у непосредном обраћању.
