Ах, те запете! Таман сте написали нешто лепо и довитљиво, када вам се јави та чувена и страшна мисао: да ли овде иде запета? Сви смо понекад застали над неком својом реченицом и запитали се исто. Надам се да нисте једна од оних особа које се „тиме не замарају“. Увек се слатко насмејем кад се сетим анегдоте једне своје колегинице, која је била запослена као лектор у једној издавачкој кући, и од свог шефа добила наредбу да „смањи мало те запете, јер су досадне и замарају читаоце“. Међутим, улога запета је много важнија од улоге да вама досађују, а сада ћете видети и зашто.
Једном је једна Ана написала писмо које почиње овако:
Драга стрина Јелена је јуче за мој рођендан направила дивну торту. Био је то најлепши рођендан у мом животу…
Из овог текста закључујемо да Ана има дивну стрину Јелену, која јој је за рођендан направила торту. Међутим, то није тачно! Анина стрина се зове Милица, А Јелена је Анина другарица. Ана се у писму заправо обраћа својој стрини, којој пише писмо, а Јелена, Анина најбоља другарица, желела је да је обрадује, па јој је направила торту. Зашто смо ми Ану погрешно разумели? Због једне изостављене запете! Да је Ана написала:
Драга стрина,
Јелена је јуче за мој рођендан направила дивну торту.
било би нам јасно коме Ана пише писмо а ко је Јелена, и да стрина и Јелена немају никакве везе једна с другом. Запазите нови ред, који је обавезан након обраћања у писму. И не заборавите запету након вокатива, којим се некоме обраћате:
Хвала, Београде!
Добро дошли, драги гости!
Молим те, Милице, вокатив одвајај зарезима!
Не спавај, мала моја, музика док свира!
Запете нису безначајне и беспотребне. Оне усмеравају наше мисли у реченици, дају нам упутства како да неки текст прочитамо и разумемо. Чести су случајеви неспоразума због изостављене запете, или њеног погрешног распоређивања у реченици.
Да ли сте знали да није свеједно да ли ћемо написати:
Грађани Београда који редовно иду у позориште биће награђени чланском картом Клуба љубитеља позоришта.
Или:
Грађани Београда, који редовно иду у позориште, биће награђени чланском картом Клуба љубитеља позоришта.
Примећујете ли разлику? Друга реченица се од прве разликује у само две запете. Ипак, значење им је потпуно различито! Рецимо, на пример, да је Клуб љубитеља позоришта одлучио да награди најверније посетиоце позоришта. Колико би само проблема имао када би, којим случајем, у новинама осванула друга реченица! То што смо део који редовно иду у позориште одвојили запетама значи да сви Београђани редовно посећују представе, те да због тога сви добијају чланске карте! А то, ма колико бисмо волели да је другачије, није истина. Дакле, требало би написати и објавити прву реченицу јер она указује на то да су само највернији љубитељи позоришта заслужили чланску карту. Запетама се одвајају делови реченице који се сматрају за додатну информацију, па се самим тим они односе на цео претходно наведени појам. Тако се и реченица који редовно иду у позориште, ако је не одвојимо запетама, односи само на неке Београђане, а уколико је одвојимо – односи се на све грађане Београда. Обратите пажњу на разлике које запета уноси у реченицу јер, ма колико мала и безначајна била на папиру, у језичкој стварности она има велику моћ.
Драги наши читаоци, постављање запете на право место је део основне језичке културе, али грешке у њеном писању спадају у најчешће примере огрешења о Правопис. Не заборавите да није довољно само ставити запету, већ њено место треба да буде одређено значењем реченице и правописним правилима.
