„Галеб”

0

Не верујте Чехову. Покушаће да вас превари. Пробаће да се поигра са вама не би ли вас обесхрабрио, у случају да сте површан и лакомислен читалац. Одмах на почетку свог дела Чехов своју драму Галеб одређује као комедију. И ту је прва превара. Ако очекујете да ће вас насмејати и орасположити ова комедија, варате се. Ако очекујете прост заплет и типске, једноставне ликове, опет се варате. У делу нема смешних ситуација, нема шала ни хумора. Шта је комично у причи о групи људи који пате за својим неиспуњеним надама, очекивањима и љубавима? Ови јунаци се жале, свађају се, доносе важне одлуке које им мењају животе. На самом почетку драме Маша ће рећи: Жалим свој живот. Несрећна сам. Ипак, ово је комедија, каже писац! Тиме жели нешто да нам поручи, да нам укаже на баналност трагедије својих ликова, на чињеницу да су њихови животи и судбине, ма колико у датом тренутку деловали озбиљно и важно, заправо само епизода и делић света који нас окружује, делић довољно ситан и занемарљив као и судбина сваког од нас.

Иако окосницу драме чине три љубавна троугла, не би се могло рећи да је ово драма о љубави. Љубав је само повод, платно које писцу служи да боље ослика јунаке и њихове карактере. Тема је затвореност живота, безнађе и немогућност да се човек отргне природним и друштвеним околностима. Не може а да нас не задиви иронија с којом је Чехов тако умешно поставио јунаке у ситуације из којих не могу да изађу сами. Његови јунаци се боре између својих жеља и својих могућности. Та борба представља укратко опис онога што се у драми догађа.

Али, у драми се ништа не догађа,“ рећи ће вам можда неко. То је неко ко је насео на још једну Чеховљеву малу уметничку превару. Још једном вам кажем, не верујте му. Галеб временски обухвата нешто више од две године, и за то време се Маша и Медведенко венчавају, Нина и Тригорин добијају дете, које касније умире, Сорин се разболи, Трепљев постаје успешан писац… Одакле нам онда тај утисак да се у драми ништа не догађа? Чак ће и Аркадина рећи: Врућина, тишина, нико ништа не ради, сви филозофирају… Одговор лежи у чињеници да Чехов пажљиво и вешто успева да све крупне и важне догађаје остави иза позорнице, односно ван текста, и о њима сазнајемо из разговора који се одвијају на сцени. Оно што ми читамо и директно сазнајемо нису заплети, обрти и велики догађаји. Главну улогу у овој драми игра ћутање и прећутано, а главна дешавања одвијају се иза сцене. Оно што се догађа на сцени су насумични одсечци из живота, као да је случајно изабране тренутке неки велики редитељ издвојио и приказао нам. Ми у животу не видимо увек све и свакога у свим тренуцима, зашто бисмо видели у драми, која је само приказ живота? А Чехов је настојао да у његовој драми све буде као у животу.

Док читате Галеба, моћи ћете да чујете тишину, осетите паузе и неизречено, све оно што његови јунаци желе, а не могу да кажу. Ово није драма о великим судбинама и изузетним јунацима. Чехов нам показује мале, обичне животе, попут наших. Показује нам да нису само велике трагедије и театрална дешавања оно што завређује пажњу једног писца и што заслужује место у једној драми. Његови јунаци проживљавају личне мале трагедије и ми смо у могућности да им присуствујемо. Чехов жели да нам покаже да је важно оно што се догађа међу људима и у њима, како изречено, тако и прећутано, посматра мале тренутке и разговоре као окидач за све велико и важно. Није важно то што се Трепљев убио. Зато се његово самоубиство одвија иза сцене. Важно је зашто се убио, а баш те разлоге ми видимо на сцени.

Управо због Чеховљевог настојања да у драми прикаже живот онакав какав заиста јесте у кључним тренуцима често можемо чути звуке из позадине који су банални, свакодневни и ометају, нарушавају узвишеност и атмосферу ситуације. Тако се и у последњој сцени између Нине и Трепљева чује жагор и смех из суседне собе. Једна од највећих и најлепших љубавних сценâ овим детаљем потпуно је обесмишљена. Тиме писац исмева значај дате ситуације и ликова уопште.  Неће се у животу свет зауставити да бисмо ми могли да одиграмо своје велике улоге. Још једном овај изузетан писац потврђује да је његова драма живот на сцени. Због тога што их писац поставља у баналне ситуације, а и због тога што они себе схватају преозбиљно – Чеховљеви јунаци су комични ликови.

Па ето, и тај галеб је, као што се види, симбол, али, опростите, ја не разумем, рећи ће у једном тренутку Нина Михајловна Заречна. Слободна птица, мртав галеб и галеб који је препариран имају нешто заједничко – симболику коју је Чехов вешто уплео у ово дело, истакнувши њен значај самим насловом. За сваког од ликова галеб представља нешто друго – шта – на читаоцу је да открије. А откриће само они пажљиви читаоци, спремни да ослушкују Чеховљеву тишину, да виде оно што нам он само наговештава и осећају оно што нам јунаци случајно откривају у испадима нежности или беса. 

Коментари

коментара