Док сам студирала, радила сам промоције (презентације) неких производа. Знате, у Србији сви студенти нешто раде. Треба платити школарине, треба купити скрипта (не скрипте), треба пријавити испите. И кад дипломирате, добијете титулу на српском. Пих, много муке ни око чега. Но да се вратим на тему.
Рекли су ми да ће са мном бити асистентинајзер, да ћу упознати мрчендајзере и да се њима обратим уколико недостаје неки производ на полици. Што би неко с фенсенајзер титулом пунио полице, свашта – мислим се ја. Једног дана сам упознала и органајзера. С њим је, наравно, био и адветајзер и његов асистентинајзер. Умало да заборавим – упознала сам и менаџајзера. Какав је то шабанајзер био. Они се, по дифолту, сви – бај-д-веј – изражавају евентуално. Сви имају неке титуле, такве да кад кренете да их читате, титула отвори своје чељусти и спремна је да вас прогута. Такве титуле зову се још селер-магланајзери.
Земља у којој бутикајзери диктирају моду, музички укус вам креирају неки који мисле да је Моцарт пи-арнајзер кладионица, морал вам креира адвертајзер неке-много-моћне-компанајзер-фром-дијаспоринајзер; у свету бесмислених титула где ваш модел уредности постају волуминајзер-моделинајзер, тешко је остати прибран и поносно носити своју титулу на српском. Као што рекох, титула на српском је много муке ни око чега. Ако некоме кажете да сте професор, филолог, лекар, стоматолог, рецепционер, продавац, слободни уметник, столар – с вама су начисто. Нисте им занимљиви. Не плаше вас се јер сте ви само обичан неки-тамо-чиновничић-који-ради-нешто-тамо-што-сви-знају-али-их-је-мрзело-да-узму-један-слободан-дан-и-дипломирају-исто-то-односно-науче-исто-то, па ће вам се, у замену за то, мешати у посао који одговорно радите и увек говорити како они то знају боље. Али кад кажете да сте ејчаровац (најпопуларније занимање у Србији последњих година), многима ће бити непријатно да вас питају да им појасните своју титулу; или ако кажете да сте менаџајзер, нико с мањком храбрости неће смети да вам се меша у посао јер нико није сасвим сигуран шта је, заправо, ваш посао (данас су сви менаџајзери, персонал-асистентинајзери, IT-ајзери, хед-ов-компанизајзери, имплементајзери, адвајсајзери, ејчаровци, фешнајзери, ступидајзери, па сад да не набрајам).
У време кад вам музички укус креирају парадајзери (који немају везе с парадајзом, ни рајским ни биљним), кад по улицама срећете брендиране-креатајзере, кад можете лако постати продуценајзер ако имате странакнајзер (то је један листић с белом заставицом), кад вам је просто непријатно да своје поштено занимање на визиткарти напишете на српском јер нисте трендинајзери и трендсетеринајзери, кад неки причају америчко-англосаксонско-варварско-дијаспорскоотужним дијалектом и кад је ново доба спремно да вас прогута, покажите зубе и побуните се.
Ветрењаче, ево ме!
