Ђока и проклетство, наши енглески пријатељи

0
Наша илустрација

Пише: Павле Ћосић

Већ годинама или деценијама трају расправе о утицају енглеског на српски језик. Постоји низ стручних, мање стручних и потпуно нестручних текстова објављених у нашој периодици о овој проблематици. Заправо, ова тема је одавно врло помодна и свако ко је се дотакне може бити сигуран да ће од уредника добити зелено светло да о томе пише. Више штете него користи.
Процењује се да у српском језику постоји преко 300.000 страних речи (ако ту урачунамо и колоквијализме и жаргонизме које углавном не бележе велики речници страних речи). По томе се не разликује много од било којег индоевропског језика. Страни утицаји, нарочито на лексичком нивоу, не само да су неизбежни него су врло добродошли. Олакшавају комуникацију и служе богаћењу језика. Многи тврде да нам стране речи нису потребне ако имамо своје. На пример, многи ће рећи да је придев интересантан сувишан у српском кад имамо нашу потпуно синонимну реч занимљив. Свиђало се неком то или не, она је ипак ту и користи се у свакодневном говору и на свим нивоима језичког израза.
Но енглеске речи, за разлику од општеприхваћених турцизама међу којима има и таквих да их више не можете ни препознати као стране речи, најчешће су на путу разапињања на крст. С разлогом, сложићемо се, превише их је, али није нелогично с обзиром на заступљеност енглеског у свим нашим медијима. Провртите мало канале на кабловској и пребројте на колико њих сте чули енглески језик. Прошетајте се радио-станицама и пребројте на колико њих сте чули песме на енглеском. О компјутерским програмима, мобилним телефонима, интернету и осталом да и не говоримо. Заправо, данас је енглески оно што је у време Христа био латински. Не знати енглески макар толико да можете да разумете неки једноставан текст или да се на најосновнијем нивоу споразумете, заправо је исто што и бити полуписмен. Таква су времена.

Какогод (неки тврде да је ово дослован превод енглеске речи however, што није истина), утицаје енглеског на српски и проблеме везане за њих можемо поделити у три групе.
1. Утицај енглеских речи на српски у свакодневном говору и у медијима.
2. Утицај енглеског преко превода на српски.
3. Утицај енглеског на српску синтаксу и фразеологизме.

Што се тиче овог првог, ту су ствари прилично јасне. Будући да је енглески језик језик савременог доба у којем је дошло до комуникацијске револуције, нормално је да су се у српски увукле речи из ових области. Покушаји да се те речи преведу на српски обично остају јалови, а понекад и смешни. Штавише, ако се нека реч у српском устали, можемо то сматрати успехом и доказом да је српски способан да се бори с јаким утицајима и „великим” језицима. На пример, усвојене су речи рачунар, миш, претраживач, прозор, штампач, навигатор, подешавања и слично, мада нису потиснуле речи компјутер, маус, браузер, виндоу, принтер, џи-пи-ес и сетингз. На неке од ових, истина, нећете наићи у писаним медијима или телевизији, али хоћете у свакодневном говору и у литератури. У ствари, енглески је за подручје рачунарства оно што је немачки за подручје аутомеханике и уопште мајсторске терминологије. Као што су видљиве промене у подручју потискивања немачких речи и замењивања српским, тако је приметно и потискивање енглеских. Уверићемо се из литературе, филмова и серија из осамдесетих година и раније да се некад говорило искључиво куплунг, а данас већина младих возача и не зна да је то исто што и квачило. Можда неке будуће генерације неће знати шта је браузер или џи-пи-ес.
Нешто мање природна појава, али исто лако објашњива и „локализована”, јесте уплитање енглеских речи које су нам стигле директно преко телевизијских серијала и музике. Лузер је одавно прихваћена усвојеница и не може се увек заменити препорученим губитник. Хејтер је новија усвојеница, али засад нема добру замену. Речници бележе речи мрзилац, мрзац и мрзитељ, али су све застареле или макар недовољно пријемчиве за данашње потребе јер данас постоје читави покрети хејтера, па и култура хејтовања. Њима супротстављени хипстери не морају ни да брину око тога. Замене за њихов покрет нема нити се назире у српском. Као некад хипици, металци или панкери, тешко да ће данашњи хејтери и хипстери прихватити да их зовемо икако другачије. Но, то су теме које бисмо радије оставили социолозима.
Непроменљиви придеви типа ин, аут, екстра, хит, оф, треш и слично, вероватно ће селективно опстати у овој или оној варијанти, као што је опстао придев супер и данас се нормално може срести и у руралним срединама код старијих говорника.
Што се тиче утицаја енглеског преко превода, а по којем је овај текст и добио наслов, они су најкомичнији јер представљају језик за себе. Ово се нарочито односи на преводе филмова. Не знајући како да преведе необично учесталу поштапалицу damn са енглеског, неки наш преводилац, вероватно веома давно, још тридесетих година прошлог века, превео је то буквално, са проклетство, и тако је остало до дан-данас у свим титловима и, евентуално, облачићима у стриповима. Да апсурд буде већи, данас имамо и ј….о проклетство у истим тим преводима. Само тамо и нигде друго, што можда није лоше јер се понекад може употребити у ироничне или сатиричне сврхе. Исто важи и за ђоку. Можемо само да замислимо у каквој се неприлици нашао први преводилац који је наишао на енглеско dick или cock. Ђока је било једино решење и такође се задржало до данас. Нико више не мари што се те речи јављају само у титловима и облачићима.

Чувену трилогију „Повратак у будућност” први пут је добио да преводи неко ко није био чуо за реч времеплов, упркос томе што је ова измишљена, односно неизмишљена, справа обрађивана и кроз литературу, књижевност и филм у научној фантастици небројено пута. Тај први превод нико није дирао, тако да и сада, ако желите да скинете пиратску верзију неког од ових филмова са интернета, чувени времеплов доктора Брауна (познатијег као Док) није времеплов него временска машина, дословно, од time machine. Међутим, овај филм је толико култан да ће вам његови највећи поштоваоци рећи да временска машина и времеплов немају никакве везе. Чувајте се фанова!
Трећи аспект утицаја енглеског је најпроблематичнији и заиста захтева мало стручнију анализу. На томе се доста и радило. На пример, професор Твртко Прћић објавио је 2005. године у почившем „Језику данас” текст под индикативним насловом „Да ли је све ово само борба с ветрењачама?”, у којем на целих десет страна набраја примере из овог сегмента. Ми ћемо за ову прилику издвојити само два, али врло честа, витална и знаковита. Први пример је само наизглед синтаксички, али је заправо исто лексички. „Најбољи филм икада” и слично, чули сте, сасвим сигурно много пута. Дословни превод реченице „The best film ever”. Ова фраза се толико увукла у наш језик да некад уобичајено “Најбољи филм свих времена” звучи архаично или рогобатно. Можда ће вам се неко чак и подсмехнути. Другима се, као и мени, од овог првог диже коса на глави. Упркос томе што немам ништа против увођења нових речи у наш језик и нисам неки велики противник страних утицаја јер заступам теорију да наш културолошки простор није омеђен државним границама, овде је проблем у томе што се ради о врло озбиљној грешци која боде уши. Наиме, енглеско ever, као и српско икад има више значења, где им се нека негде поклапају, а негде не. Овде им се значење не поклапа. Наиме, ever, као и икад(а), може да значи исто што и „било када”, „у било ком времену”, тако да, на пример, реченицу „Have you ever been to Europe?” можемо слободно превести са „Да ли си икада био у Европи?”. Међутим, ever, у шта се можемо уверити и прегледом било ког енглеског речника и на интернету, може да значи и of all time – свих времена, у свим временима, што прилог икад не може да значи. Бар није могло, што не значи да неће моћи. Отуд вероватно и Прћићева бојазан из наслова о ветрењачама. Узгред, ever на енглеском у неким контекстима може да значи и увек и никад, као у примеру „She was ever so kind”. Да ли смо близу тога да се у српском појави реченица „Она је икад љубазна”?
Други пример, који нешто мање боде уши, али није ништа мање иритантан, јесте фраза која се толико одомаћила да ретко ко примећује да није наша. „Мислим да то није добра идеја” од “I don’t think it’s a good idea”, фраза је која се у холивудским филмовима и серијама изговара скоро исто толико често колико и статистички израчунато највише „I need a drink”. Упркос томе што је реч идеја одавно прихваћена реч у српском, ова фраза нам је дошла директно из Холивуда у замену за наше „Мислим да то није паметно” или просто „То није паметно”.

На крају, утицај енглеског не одражава се само на језик, него и на обичаје и понашање. То, такође, није лингвистичка тема. Оставимо је неком другом. Ми ћемо само за крај поставити питање: „Колико нам на српском звучи природно горе споменута доскочица из филмова на енглеском Треба ми пиће?”

За крај овог текста, али не и теме која је готово неисцрпна, још један савет преводиоцима или макар гледаоцима. Енглеско couple значи пар, а пар се односи на број два. За разлику од српског у ком, осим ако није брачни пар, скоро увек има значење неколико, у енглеском је управо супротно – скоро никад нема то значење. У највећем броју случајева односи се на број два (2). Тако да кад чујете couple of girls,couple of boys у неком филму или серији, можете бити сигурни да то значи две девојке, тј. два момка, а само понекад, зависно од контекста који се може лако докучити – few, тј. неколико. Обично кад се односи на именице које означавају време: couple of days – неколико дана, мада ни тада увек.

Коментари

коментара