Да ли је Толстојевски био полигон?

0

Хтели ми то да признамо или не, естрадне звезде имају много више утицаја на омладину (а, богами, и на оне који више нису тако млади) него било која друга личност из јавног живота, па и из њиховог личног окружења. 

         У земљи у којој ни телевизијски ни радијски спикери, а често ни професори српског језика и књижевности, не владају ваљано материјом не треба превише очекивати ни од естрадних звезда, које су часове матерњег језика најчешће прескакале. Но како то у Срба увек бива, што се мање о нечему зна, то се више и чешће о томе говори. Тако су певачице новокомпоноване музике постале не само забављачице широких народних маса, него су почеле и озбиљно да се баве образовањем своје публике градивом из многих области, па тако и из језика и књижевности. 

 Један тинејџер ће свакако пожелети да прочита сабрана дела Ане Карењине када му то препоручи његова омиљена фолк звезда. Проблем је што она не постоје ни у једној књижари. Просечна српска домаћица ће се прилично изненадити како је страни писац Мир Јам умео да напише тако добар сценарио за Шотрине серије о Србији. Вероватно ће нека савесна мајка пожелети да и њено дете проговори што више страних језика и постане прави полигон, као и син њене омиљене певачице. А можда ће се угледати и на њену млађу колегиницу, која је за себе казала да је прави полиглота јер много воли животиње. У међувремену Толстој ће се вероватно неколико пута преврнути у гробу, посебно ако га прозову Толстојевским, а с њим и низ српских полиглота који, срећом, нису доживели да Србија постане полигон за аналфабетску елиту. Треба за неупућене додати и то да Ана Карењина никада није написала ниједну књигу; за свога литерарнога века успела је само да буде написана. Наиме, Ана Карењина је главна јунакиња дводелног класика који је написао Лав Николајевич Толстој, један од најзначајнијих руских романописаца, уз Фјодора Михајловича Достојевског. Иза псеудонима Мир Јам крије се име српске новинарке Мирјане Јаковљевић, која је у првој половини прошлога века писала за неколико београдских новина. Поред новинарства бавила се и списатељством, а међу њеним најпознатијим романима су и „Рањени орао“ и „Грех њене мајке“, које је у формату теливизијске серије екранизовао режисер Здравко Шотра. Као и многи српски аутори, Мир Јам је била полиглота, тј. говорила је више страних језика. У њену одбрану треба додати и ово: многе њене савремене колеге и колегинице, који истичу своју супериорност над литературом какву је писала Мир Јам, ни свој властити језик не говоре и не пишу онако како би требало. 

У вреле летње дане позната певачица нам, у врло гледаној емисији,  препоручује своју омиљену туристичку  дистанцу.  Ако ништа друго, водите бар рачуна о томе да при избору дестинације (одредишта), узмете у обзир и то да дистанца (раздаљина) између вас и естрадне Србије барем током тих десет дана одмора буде што већа.  

Једна од водећих естрадних звезда изјавила је – не тако давно – да би, да је хтела да буде новинар, знала свих шест падежа.  Ваљда је хтела да каже да јој, као звезди, нису потребни неки тамо падежи. Истина, не би јој много помогло ни да је знала да их српски језик има чак седам. То, истина, не знају ни сви новинари. Један њен колега пак пева песму у којој некој, ваљда, „идеалној драгој“ поручује да га чека код колима. Од њега нису ни тражили да наброји падеже који су му познати. Дуго би трајало нама који знамо да се седи у колима  (локатив) , али да (истина, нестрпљиво) друге чекамо код кôла (генитив). Но ако живите  у Црној Гори, имајте на уму да се тамо више не седи у колима. Према новим језичким правилима, Црногорци седе у кола (акузатив). И то каквА. 

          Нама који нисмо естрадне звезде и немамо довољно новца за кола (ни у локативу ни у акузативу), остаје само да седимо, чекамо и ловимо грешке. А њих има, на (не)срећу, и више него довољно. 

Предлажемо да погледате филм.

Коментари

коментара