Пише: Тања Милановић
Зашто је Описмени се! искључиво ћирилички веб-сајт? Зато што се ми бавимо образовањем и српским језиком, и зато што Устав каже да су у Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо. Ћирилицом се пишу семинарски радови, писмени састави, закони, тужбе, жалбе, уговори… Ћирилицом се пише и у школи. Ћирилицом се пишу казне за паркирање. Зато ми је шармантна прича о човеку који није хтео да плати казну јер је писана латиницом.
Е сад, ако претражимо мало интернет, видећемо да је већина садржаја на српском језику писана латиницом. Али никако нашем оку неће промаћи странице на ћирилици. (Зато што су ретке и зато што људско око увек примети различитост.)
Постоји посебан тип људи у нас Срба, и ја их потпуно разумем, који „беже“ од ћирилице на интернету.
Увек се питају: патриотизам или секта?
Искрена да будем, плашим се оне врсте патриотизма који нагиње ка сектизму. Прибојавам се оних људи који пишу србски језик и који то објашњавају тезом да смо ми Срби, а не српови. Зашто, аман, увек тражимо неко оруђе којим бисмо плашили неког ко не мисли исто као ми? Зашто увек морамо транспарентно да бранимо свој став? Зашто увек постоје људи који нађу повод да расправљају о патриотизму? И чему узалудна борба, застрашујућа и нимало смешна, да се постигне нешто што је већ утврђено гласовним променама (правилно је српски, а не србски)? Не, Дон Кихот је лик из романа. Не, ви немате ништа витешко у себи. Заиста не.
Зашто од 100 веб-сајтова на ћирилици мора да постоји макар један који нешто брани (по правилу од некога), који нешто пропагира, који некога на нешто тера? Зашто увек стремимо екстрему?
Људима је мука од насилних васпитних метода, мука им је више од расправа, од доказивања ко је већи патриота неким вербалним средствима која ништа, ама баш ништа, не морају да значе.
Мислите да Лаза мање воли свој језик ако Мики пошаље имејл писан латиницом? Онда сасвим сигурно мислите да Мика треба да добије новчаницу од 10.000 динара са својим ликом само зато што му је одговорио ћирилицом? Видите, патриотизам и љубав према свом језику један народ носи (колико год звучало патетично) у срцу и у глави. У срцу има осећања, а у глави знање.
Како да ме убеди да воли свој језик човек који напише да је негде бијо (уместо био)? Никако.
Ево, јавно објављујем да се плашим оних људи који ћирилицом желе нешто да постигну. Али објављујем да ценим људе који пишу ћирилицом зато што је воле. Ценим људе који су свесни да српски језик има два писма и који знају каква је то предност. Поштујем и оне људе који на интернету пишу латиницом. Многи и не сањају какво је богатство имати избор, две могућности. Па једног момента читаш ћирилицу, другог момента латиницу. То је срећа само понеких. Мада постоји стара српска изрека да многим људима срећa седне у крило, али је они не примете.
